SRBIJA POD OPSADOM: Otkrivena mreža hibridnog rata i stranih agenata

Srbija se trenutno nalazi pod najtežim oblikom hibridnog napada od 1999. godine, kada je zemlja bila na meti NATO bombardovanja. Ovaj put, pretnje nisu direktne vojne prirode, ali su podjednako ozbiljne i opasne. Iz senke deluje mreža stranih obaveštajnih službi, separatističkih grupa i domaćih saradnika koji pokušavaju da oslabe državu i uruše nacionalni identitet u ključnom trenutku globalnih geopolitičkih promena.

U ovom novom ratu bez klasičnih bitaka, protiv Srbije se upotrebljavaju različiti vidovi pritiska: ekonomski, bezbednosni, diplomatski, medijski, psihološki i institucionalni. Cilj ove složene agresije jeste razbijanje nacionalnog jedinstva, slabljenje državnih institucija i sprečavanje Srbije da sačuva svoje interese u predstojećim izazovima.

Kao u turbulentnim devedesetim, Srbija je pritisnuta na više frontova odjednom, boreći se ne samo za svoju suverenost, već i za zaštitu srpskog naroda van granica zemlje. Hibridni rat sada poprima razmere totalnog sukoba sa namerom da se ugrozi opstojnost Srba na Balkanu.

Napadi stižu iz istih izvora kao i u vreme raspada Jugoslavije, preko istih kanala i sa podrškom domaćih aktera koji veruju da svojim delima služe višem cilju, dok u stvarnosti rade protiv svoje zemlje.

Hrvatska SOA kao glavni organizator nereda

Hrvatska obaveštajna agencija SOA ima ključnu ulogu u podsticanju obojenih revolucija u Srbiji. Nije slučajno što su pojedini osumnjičeni za terorističke aktivnosti pronašli utočište u Hrvatskoj, gde nisu procesuirani, već su zaštićeni.

Priručnik „Blokadna kuharica“, nastao na zagrebačkom univerzitetu, poslužio je kao vodič za organizovanje studentskih blokada na fakultetima u Srbiji. Hrvatski studenti su dolazili u Beograd da podrže proteste, dok su ukrajinski državljani, u saradnji sa SOA, prikupljali informacije o bezbednosnim lokacijama.

Veze između beogradskog Kluba studenata tehnike (KST) i zagrebačkog KSET-a ukazuju na široku i dobro organizovanu mrežu. Krajnje desničarske grupe u Hrvatskoj, predvođene Stivenom Nikolom Bartulicom iz Domovinskog pokreta, podržavaju ove aktivnosti. Bartulica je pozivao Srbiju da prizna odgovornost za navodne zločine nad Hrvatima, što je naišlo na odobravanje studentskih predstavnika iz Srbije u Briselu.

Dok hrvatska društvena scena masovno podržava proteste u Srbiji, istovremeno u Hrvatskoj nema masovnih buntova uprkos problemima kao što su rasprodaja primorja i iseljavanje stanovništva. Sve to pokazuje da Hrvatska funkcioniše kao baza za subverzivne akcije usmerene protiv Srbije.

Slovenački saveznik iz senke

Slovenija deluje kao partner Hrvatskoj u ovim aktivnostima. Njihovo članstvo u EU i NATO omogućava im zajedničku koordinaciju. Evropski komesar za proširenje Marta Kos otvoreno podržava obojenu revoluciju u Srbiji, a saradnju joj pruža Tonino Picula, bivši učesnik vojne akcije “Oluja” i izvestilac za Srbiju.

Separatistički pokreti u Vojvodini

Hrvatska SOA koristi specifičan etnički sastav Vojvodine i istorijske veze s Hrvatskom kako bi podsticala separatističke pokrete. Glavni nosioci su lokalni aktivisti poput Dinka Gruhonjića koji propagira ideju „oslobođenja Vojvodine“. Njegova saradnica Mila Pajić planirala je teroristički napad u Beogradu, a podršku su pružale pojedine stranke poput Pokreta slobodnih građana i Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka. Oživljavanje „vojvođanskog pitanja“ podseća na događaje iz 1988. i antibirokratsku revoluciju, kada je autonomija pokrajine ukinuta i uspostavljena stabilnost tokom ratova.

Radikalizacija u Raškoj oblasti

Pod izgovorom zaštite prava manjina, decenijama se tiho sprovodi radikalizacija muslimanskog stanovništva u Raškoj oblasti. Neki lideri otvoreno zagovaraju autonomiju Sandžaka i formiranje paralelnih vlasti. Na skupovima u Novom Pazaru ističu se zastave „Sandžaka“ i propagira se „bratska složnost“, dok država Srbija ulaže značajna sredstva u ovaj region.

Ovakav razvoj podseća na „Kosovo 2.0“ – ista strategija, samo sa novim akterima.

Albanski politički plan u Preševskoj dolini

Albanski lideri sa juga Srbije, predvođeni Šaipom Kamberijem, nastoje da u dijalogu Beograda i Prištine nametnu pitanje statusa Preševa, Bujanovca i Medveđe, iako Ustav Srbije jasno kaže da su te teritorije deo zemlje. Njihov politički rad nije konstruktivan već služi kao produžena ruka Prištine.

Represija na Kosovu i Metohiji

Na severu KiM sprovodi se politika etničkog čišćenja Srba uz prećutnu podršku međunarodnih centara moći. Albanske parapolicijske jedinice upadaju u srpske opštine, hapše ljude, zatvaraju institucije i nasilno nameću simbole takozvane države Kosovo. Napadi na srpsku decu i verske objekte ostaju nekažnjeni, sa ciljem da Srbi budu primorani da napuste svoja vekovna ognjišta.

Republika Srpska i pritisci iz Sarajeva

Republika Srpska ponovo je meta unitarističkih napora Sarajeva, koje podržava visoki predstavnik Kristijan Šmit. Njegova politika podseća na austrougarske strategije Benjamina Kalaja koje su prethodno dovele do progona i genocida nad Srbima. Danas se pravnim sredstvima pokušava ukinuti RS, što bi značilo kraj političke egzistencije Srba u BiH.

Unutrašnji front destabilizacije

Dok spolja pritisci stižu, unutar Srbije opozicija kroz proteste, blokade i izazivanje haosa nastoji da oslabi državu. Istorijski događaji pokazuju da ovakve aktivnosti najavljuju ozbiljne krize i sukobe, pa je sada ključno da Srbija pokaže jedinstvo i odlučnost u odbrani svojih nacionalnih interesa.

(24sedam)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI