NOVI UDAR PRIŠTINE! Srbi ugroženi na severu KiM

Odluka prištinskih vlasti da jezero Gazivode stavi pod zaštitu izazvala je oštre kritike stručnjaka i političkih analitičara, koji ovu meru vide kao deo predizborne kampanje premijera Aljbina Kurtija. Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici, Dušan Čelić, ističe da se radi o čistoj srpskoj sredini čija se imovina ovim potezom ozbiljno ugrožava.

Vršilac dužnosti ministra za infrastrukturu u privremenoj vladi Prištine, Hisen Durmiši, objavio je da će pod zaštitu biti stavljeno područje jezera Gazivode i planine Mokra Gora kod Zubinog Potoka.

Profesor Čelić naglašava da odluka dolazi iz tehničke vlade u odlasku, što je neuobičajeno, jer takav mandat obično ne donosi važne strateške odluke. „Odluka se odnosi na etnički čisto srpski kraj – Gazivode i okolinu u Ibarskom Kolašinu. Takve odluke se ne donose bez konsultacija sa lokalnom srpskom zajednicom, posebno nakon lokalnih izbora kada je Srpska lista povratila vlast u opštinama severnog Kosova,“ ističe Čelić.

Profesor dodaje da odluka ima direktan uticaj na prava svojine Srba u tom području. „Ako se neko područje proglasi zaštićenom zonom, prava na promet i raspolaganje imovinom se ograničavaju. Vlasnici zemljišta i nepokretnosti mogu dobiti dodatne obaveze koje do sada nisu imali. Jasno je da je odluka zlonamerna i da je usmerena ka destabilizaciji srpskog naroda u Ibarskom Kolašinu,“ upozorava Čelić.

Dalje, stručnjak objašnjava da svako ko ima imovinu u ovoj zaštićenoj zoni neće moći da je koristi kao ranije – ograničenja se odnose i na izgradnju objekata i druga prava vlasnika. „Odluka će značajno suziti svojinska prava Srba i dodatno ih destabilizovati. Čak je i zlonamerno što se donosi u tehničkom mandatu, pre nego što nova lokalna vlast preuzme opštine poput Zubinog Potoka,“ dodaje Čelić.

Profesor takođe podseća da je jedna od tačaka Vašingtonskog sporazuma bila vezana za Gazivode, uključujući delimično finansiranje projekta od strane SAD. Hidrosistem Ibar-Lepenac iz jezera Gazivode snabdeva vodom sever Kosova, ali i Prištinu sa okolinom. Srpska strana insistira da upravljanje jezerom pripadne Zajednici opština sa srpskom većinom, dok kosovske vlasti odbijaju ovaj predlog.

Jezero Gazivode ima ključnu stratešku važnost za region, jer snabdeva vodom više od 500.000 građana Kosova u sedam opština – Južna i Severna Mitrovica, Zvečan, Vučitrn, Glogovac, Srbica i deo Prištine. Takođe, elektrane „Kosova A“ i „Kosova B“, rudnik i kompleks „Trepča“ i „Feronikeli“ zavise od vodosnabdevanja iz ovog jezera, dok hidroelektrana Valač proizvodi 32 megavata električne energije.

Profesor Čelić ocenjuje da je odluka Prištine deo sistematskog pritiska na Srbe na severu Kosova, koji ima za cilj sužavanje prava i destabilizaciju zajednice, posebno u kontekstu predstojećih lokalnih i parlamentarnh izbora.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI