NOVA PREVARA PREKO MOBILNIH TELEFONA Ako se "upecate" može skupo da vas košta

Ukoliko ste nedavno dobili poruku na aplikaciji Votsap sadržine: "Dobar dan, menadžer sam ljudskih resursa, da li možemo da se čujemo za minut", a neretko nakon određenog vremena još jednu uz zainteresovanost o dostupnosti za razgovor, nekoliko klikova vas deli od toga da budete deo nove internet prevare koja korisnicima, navodno, omogućava "brzu zaradu sa fleksibilnim radnim vremenom".

Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima (CERT) upozorio je nedavno građane na novu piramidalnu prevaru u vidu atraktivnih ponuda, a da biste postali žrtva dovoljno je da lajkujete određeni snimke ili popunite narudžbenice.

Foto: privatna arhiva

"Reč je o sponzorisanim oglasima koji se distribuiraju putem društvenih mreža, poput Fejsbuka i Instagrama, a ‘radni zadaci’ u većini slučajeva podrazumevaju lajkovanje video-snimaka na Jutjub platformi, popunjavanje određenih narudžbenica i slično. Za potrebe ove prevare zloupotrebljava se naziv legitimne platforme Tager“, objašnjava CERT, ilustrujući kako izgledaju primeri sponzorisanih oglasa.

Foto: privatna arhiva

Ukoliko se korisnici jave na ovakav tip oglasa putem aplikacije Votsap, a najčešće je reč o inostranim brojevima telefona, dobijaju informacije o uslovima "radnog angažovanja" i detalje o načinima izvršavanja radnih zadataka i ostvarivanja onlajn zarade na dnevnom nivou.

"U sledećem koraku korisnici se upućuju na aplikaciju Telegram putem koje dobijaju zadatke i prosleđuju slike ekrana lajkovanih video snimaka ili drugih tipova ‘radnih zadataka’ kao potvrdu da su završili posao. Ova piramidalna prevara započinje sa manjim iznosima, najčešće do 500 dinara, koje korisnici uplaćuju na žiro-račun za potrebe navodne članarine. U cilju pridobijanja poverenja korisnika na kraju prvog ‘radnog dana’ isplaćuje im se ‘dnevnica’ koja uglavnom iznosi udvostručenu vrednost uloženog novca“, naglašava CERT.

Tokom dalje komunikacije korisnicima se nudi mogućnost da "napreduju", odnosno da ulaganjem većih iznosa ostvaruju i veću zaradu, što im u prvim krugovima ove prevare najčešće i bude omogućeno.

"Za nastavak dalje ‘saradnje’ od korisnika se zahtevaju veće uplate na neki od žiro računa. Ukoliko korisnik postane svestan da je deo internet prevare i odluči da povuče uložena sredstva, od korisnika se zahteva uplata od nekoliko stotina hiljada dinara, kako bi dobili navodni ‘kod’ koji im omogućava da povuku svoj novac. Ukoliko korisnici pristanu i uplate traženi iznos za dobijanje navodnog ‘koda’, prekida se svaka komunikacija i korisnici ostaju bez uloženog novca“, podvlači CERT.

Ono što je važno naglasiti jeste da je ovakav vid prevara sve učestaliji u poslednje vreme, a da je koncept mahom isti – obećava se brza zarada, samo par klikova, rad od kuće i fleksibilno radno vreme.

"Preporuka Nacionalnog CERT-a je da korisnici pre svakog ulaganja što detaljnije ispitaju legitimnost ponuđenih uslova za onlajn investiranje, ali i da budu dodatno oprezni sa ulaganjima koja obećavaju veliku i brzu zaradu“, napominje se u obaveštenju Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima, piše NIN. 

BONUS VIDEO: 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI