U SRBIJI NA OVAJ DAN PRESTAJU SVADBE Po jutru na Vavedenje znaćemo kakva će nam biti sledeća godina
Foto: Youtube/Printscreen

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Vavedenje Presvete Bogorodice - jedan od dvanaest velikih hrišćanskih praznika za koji se vezuju mnogi narodni običaji i verovanja.

Crkvene knjige uče da je Bogorodica prva zavetovana devica u istoriji hrišćanstva. Predanje kaže da je na ovaj dan, u Jerusalimu, Marija kao trogodišnje dete uvedena u hram gde se, pred Bogom i ljudima, zavetovala na devičanstvo.

Kod Srba se ovaj dan još zove i Sveta Prečista, ali i Ženski praznik jer ga naročito svetkuju porodilje i nerotkinje – prve da im Bogorodica zaštiti decu, a druge da im se svetica umilostivi i podari poroda.

Običaji i verovanja

U Srbiji je ovo usečni dan, što znači da se sutra ne počinju nikakvi važniji poslovi. Vavedenje je u našim krajevima slava stočara koji veruju da im Bogorodica štiti stoku od zveri.

Narod veruje da nije dobro uzimati noževe, makaze ili bilo kakva sečiva. Tako će i čeljusti zveri preko predstojeće zime ostati zatvorena.

U Srbiji na ovaj dan prestaju svadbe. U nekim krajevima se do danas zadržao običaj da se na Vavedenje, nakon službe, kod crkava okupe sve mlade koje su se udale te jeseni. One treba da se svečano obuku i okite cvećem jer simbolizuju bračnu sreću i slogu.

Po tradiciji, svadbe će se nastaviti narednog proleća. U selima u južnom Pomoravlju žene koje nemaju decu, odlaze u manastir Crkvicu, gde se na Vavedenje mole kako bi dobile porod.

Stariji ljudi kažu: “Ako na Vavedenje pada kiša – biće rodna naredna godina. Ako duva jak vetar – biće nerodna. Ako bude hladno i sa snegom – sledeća godina biće blaga i topla”.

Vavedenje je slava Hilandara, srpskog manastira na Svetoj Gori, a slave ga i mnoge porodice u Srbiji kao krsnu slavu.

Komentari (0)

Loading