ŠOK PREDVIĐANJE MIROSLAVA LAZANSKOG Pre više od 4 godine do detalja je opisao šta će biti u Ukrajini
Foto: Ilustracija

Avgusta 2021. izgubili smo Lazanskog, ali njegove reči nastavljaju da žive - i da se ostvaruju.

Deo celog teksta prenosimo u nastavku:

Možemo li onda da pretpostavimo, sada možda zvuči fantastično, da će u nekom budućem vremenu neki događaji u Rusiji i neki događaji u Ukrajini dovesti do toga da ove dve države opet požele da se ujedine? Ili suprotno, zašto ono što je započelo sa Jugoslavijom 1991. godine i odmah zatim sa Sovjetskim Savezom i Čehoslovačkom ne može da se nastavi dalje?

Odakle uverenje da će Evropa večno biti stabilna? Odnosno, zašto Ukrajina ne može da se raspadne? Istina, ona je već ostala bez Krima, jer tamo je od 1991. postojalo nezadovoljno stanovništvo koje je težilo ujedinjenju sa Rusijom i onda je to i dočekalo.

U istočnoj Ukrajini, uz Ruse i većina Ukrajinaca govori ruski jezik, no to više liči na Irce koji govore engleski, ali sebe ipak smatraju Ircima, ili kao u Belgiji gde polovina stanovništva govori francuski, a sebe smatra Belgijancima.

Printscreen

 

Dakle, sve je moguće, ako NATO direktno uđe u Ukrajinu i pokuša da se približi njenim istočnim granicama, a to je nož pod trbuhom Rusije, Moskva će trenutno vojno intervenisati i uzeti prostor do reke Dnjepar, čime bi Ukrajina bila i totalno podeljena.

I zbog toga neće biti nikakvog rata između NATO-a i Rusije, jer je Rusija vojno superiorna u tom delu Evrope, a širenje NATO-a na istok pokazaće se kao velika greška Vašingtona.

Rusija je posle raspada Sovjetskog Saveza bila umorna od trke u naoružavanju, izolacionizma i pretenzija na dominaciju u svetu. U Moskvi, u vreme Borisa Jeljcina nisu mnogo razmišljali o mogućim reakcijama „verovatnog protivnika“. Mnogi su u Rusiji verovali u dobrog ujka Sema, koji će im pokloniti demokratiju i pomoći im da uđu u „civilizovani svet“.

U geopolitičkoj teoriji i u zvaničnoj doktrini američke nacionalne bezbednosti, u aktivnostima američkih specijalnih službi, i u spoljnoj politici Vašingtona, u kulturnoj politici američke filmske industrije, ali i u formiranju mnjenja američkog establišmenta već godinama je isti trend rusofobije. Amerika je krenula u stvaranje novog svetskog poretka protiv Rusije, nauštrb Rusije i na ruševinama Rusije.

U modelu novog svetskog poretka za Rusiju nema mesta, njena teritorija se smatra slobodnim prostorom sa bogatim prirodnim resursima koje treba podeliti na uticajne sfere SAD i njenih saveznika da bi se obezbedila ravnoteža njihovih interesa.

U toj igri, neki stratezi u Vašingtonu računali su i na Kinu i nudili joj ulogu regionalne superdržave koja bi dobila kontrolu nad Sibirom, Japan bi trebalo da bude slobodan igrač u američkom timu u zamenu za kontrolu ruskog Dalekog istoka, Evropa treba da pristane da ostane u sferi američke hegemonije u zamenu za kolonizaciju Ukrajine i Baltika.

Ravnoteža prihoda i rashoda u ostvarenju ove geopolitičke zamisli godinama su koštala Rusiju na stotine milijardi dolara, sve je to bio plen-profit transnacionalnog kapitala, koštala su Moskvu i dvostrukog smanjenja nacionalnog dohotka, propuštene dobiti od najmanje 100 milijardi dolara, podleganju političkim pritiscima od strane Zapada, odlivu mozgova u inostranstvo…

A onda se u Minhenu 2007. godine pojavio Vladimir Vladimirovič Putin i rekao: „Svet nije samo vaš…“. Od Bezbednosnog foruma 2007. svaki sledeći bezbednosni forum ima pečat Vladimira Putina…

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

Komentari (0)

Loading