Život veterana Goluba Stevanovića i njegovog sina Luku ne miluje. U selu Lipovica kod Despotovca žive u trošnoj i oronuloj kući, koju je sagradio Golubov pradeda, borac na Solunskom frontu. Žive i gladuju.
"UNIŠTILI SU DRŽAVU!" Putin bez dlake na jeziku o NATO agresiji na našu zemlju! (VIDEO)
I Golub je ratovao devedesetih, a godine na ratištima ostavile su posledice na njegovo zdravlje. Sada je u veoma teškoj i kritičnoj situaciji, koju, kako kaže, teško da može da preživi. Svom sinu Luki Golub je donirao koštanu srž, te se od tada otežano kreće, ne sme da ustaje, a zbog posttraumatskog sindroma tresu mu se ruke i ne može da kontroliše mnoge pokrete.
Vanredno školovanje
Luka je sada zdrav, ali ne ide u srednju školu, već ispite polaže vanredno. Mora da brine o bolesnom ocu.
- Živim sa maloletnim sinom koji je morao i školu da napusti. Nemamo uslove da pohađa nastavu, nemamo čak ni za hranu, ni ogrev, bukvalno gladujemo - kaže Stevanović, koji nema ni za lekove.
Da njegova muka bude još veća, pre pet godina je izgubio ćerku od 19 godina.
- Ona je poginula. Bio je to nesrećan slučaj, pala je iz traktorske prikolice. Od nje imam unuče koje živi sa ocem. Teško mi je što se moje dete toliko muči - kaže Stevanović.
Kao veliki
Kuća u kojoj žive Luka i njegov otac nema kupatilo. Smeštena je u jednom od zaselaka Lipovice, u brdima, tridesetak kilometara od Despotovca. Njih dvojica su ovde sami. Bez komšija. Bez asfaltnog puta. Bez prevoza i svega drugog. Struja je jedina tekovina civilizacije koja je do njih stigla. Stara peć ne može da zagreje sobu u kojoj Luka boravi sa ocem.
Lukine želje nisu ni slične onima koje imaju njegovi vršnjaci:
- Stalno mi je hladno, ali želim da tata ozdravi i da preživimo zimu, a ostalo će nekako doći na svoje. Školu ću da završim vanredno, to sad nije problem, već lekovi koji pomažu tati - kaže Luka.
.jpg)
Komentari (8)