OGLASIO SE MINISTAR PROSVETE Otkrio kako funkcioniše obrazovni sistem danas

"Mislim da nam za to treba i opšta društvena saglasnost i veći aktivizam svih relevantnih institucija koje se bave obrazovnim politikama. Ja se nadam da će biti dovoljno društvene, pa rekao bih i građanske odgovornosti, da u sledećoj godini striktno odvojimo obrazovanje od dnevne politike, da sve teme vezane za obrazovanje raspravljamo racionalno i tolerantno", istakao je Stanković na sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, predstavljajući Informaciju o radu Ministarstva za period jul-septembar 2025. godine. Navodeći da Srbiji treba snažan i stabilan obrazovni sistem, Stanković je naglasio da je potrebno unapređivanje obrazovnog sistema, od uvođenja tehnoloških inovacija u nastavu i razvijanja nastavnog procesa. Ministar je naveo da se nastavni proces u narednoj godini može unaprediti kroz angažovanje što kompetentnijeg kadra, kao i kroz reformu planova i programa.

Govoreći o rezultatima rada Ministarastava od jula do septembra 2025. godine, naveo je da je u julu počela puna normalizacija nastave na visokoškolskim ustanovama. "Mi smo, u skladu sa odlukama nadležnih organa, pre svega Nacionalnog obrazovnog saveta, organizovali nadoknadu nastave na univerzitetima onlajn, sa ciljem da spasimo školsku godinu i da paralelno sa time otvorimo mogućnost upisa novih studenata", rekao je Stanković. Istakao je da je Ministarstvo prosvete u skladu sa jasno definisanim planom upisa u visokoškolske ustanove u tom periodu uradilo dve stvari - dogovorilo je sa univerzitetima u Srbiji kvote za upis i dalo stručnu podršku za sprovođenje prijemnog ispita. "Visokoškolske ustanove su krenule sa radom, odnosno sa realizacijom prvog upisnog roka. Kao što znate, taj upis je protekao kako je protekao. Mislim da je gotovo u potpunosti sproveden na svim univerzitetima, u manjim odstupanjima. Broj mesta bio je u potpunosti ispunjen kada su se završili drugi ciklusi upisa", naglasio je ministar. Kada je reč o srednjoškolskom obrazovanju, naveo je da je početkom jula u potpunosti završena školska godina i u srednjem obrazovanju, koja je podrazumevala da se dostigne tzv. standard validno svedočanstvo, odnosno da se odsluša dve trećine ukupnog gradiva u školskoj godini, to jest u oba polugodišta i dobije dovoljan broj ocena na osnovu kojih bi nastavnici zaključili ocene. "Dakle, mi smo uspeli da i u tom segmentu obrazovnog procesa dostignemo ono što je dovoljan zakonski uslov da, uprkos dubokoj i teškoj obrazovnoj krizi, završimo godinu", ukazao je Stanković. Naveo je da je Ministarstvo u periodu jul-septembar učestvovalo u raspravama javnog karaktera o Zakonu o udžbenicima.

"Kao što znate, Zakon o udžbenicima je usvojen. Negova izvorna motivacija oslanja se na dva momenta. Jedan moment je pokušaj reafirmacije obrazovanja, čiji je cilj formiranje patriotske vrline kod mladih ljudi, razvijanja osećaja socijalne odgovornosti sa jedne strane i sa druge strane pokušaj da se reafirmiše uloga javnih izdavača u pogledu pisanja i štampanja i distribucije udženika", rekao je Stanković. Ministar je naveo da je Ministarstvo pokazalo svoj angažamn i kroz putovanja i razgovore sa obrazovnim institucijama iz inostranstva. "Pokušavamo da otvorimo kanale komunikacije sa visokoškolskim ustanovama, pre svega u svim delovima sveta, od Turske do Kine, od Danske do Rusije. Učestvovali smo na raznim mestima i pokušali da napravimo relevantne kontakte, bilo da je reč o mogućnostima saradnje, pre svega one saradnje koja se tiče razmene profesora i studenata, bilo kada je reč o procesu digitalizacije obrazovnog procesa, odnosno njegove transformacije na viši tehnološki nivo", naveo je Stanković.

Prema njegovim rečima, uloženo je 965 miliona dinara za investicije u obrazovnoj infrastrukturi, a za sledeću godinu planirano 250 miliona dinara za visokoškoslke ustanove kojima je neophodno renoviranje. On je najavio da će biti pokrenuta gradnja Studentskog doma u Nišu i dograđivanje Studentskog grada u Beogradu, čime će biti obezbeđeno oko 5.000 novih mesta za smeštaj studenata. "Takođe, Ministarstvo prosvete je u cilju zaštite studenskog i đačkog standarda finansiralo povlašćenu cenu za boravak studenata u Studenskom gradu tokom jula i avgusta u cilju lakše nadoknade nastave od strane studenata koji nisu iz Beograda ili drugih univerzitetskih centara", naveo je Stanković. Dodao je da se Srbija, zahvaljujući Vladi, nalazi u dobroj ekonomskoj poziciji i da je zbog toga bilo tri povećanja plata prosvetnim radnicima u ovoj godini, 11 odsto u februaru, pet u martu i pet u oktobru, a da će od januara 2026. godine plate prosvetnim radnicima, kao i celom javnom sektoru, biti povećane za 5,1 odsto.

Podsetio je da je država iz svojih budžetskih sredstava pokrila tržišni rizik visokoškolskih ustanova plaćajući 50 odsto školarine za samofinansirajuće studente. "Dakle, uložili smo 12 milijardi dinara više u visokoškolsko obrazovanje i značajan broj sredstava u plate nastavnika na svim nivoima obrazovanja u godini u kojoj je bilo i te kako obustava rada u školama i na univerzitetima", rekao je Stanković.

Dodao je da je Ministarstvo prosvete, u skladu sa nalazima inspekcije, završilo određene kadrovske rotacije kada je reč o upravljačkom kadru. Stanković je naglasio da nije bilo nikakve "odmazde" Ministarstva kada je reč o neprodužavanju ugovora na određeno vreme nekim nastavnicima i ukazao da Ministarstvo prosvete nema striktno gledano nadležnost na tom polju, već nadležnosti imaju poslovodni organi i direktori. "Direktori u zavisnosti od radnog učinka, odnosno od kapaciteta zaposlenih da realizuju svoje obaveze koje su predviđene ugovorima o radu, odlučuju da li će ili neće nekome produžiti radni odnos", objasnio je Stanković.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI