Može li srpska privreda izdržati energetske šokove koji stižu od 1. januara? Ograničenja za gas, CBAM i nove kvote za čelik

Nakon što je Savet EU usvojio predlog Uredbe o zabrani ruskog gasa od 1. januara 2026. godine, nad Srbijom se nadvio još jedan ozbiljan izazov koji bi mogao značajno da naruši našu energetsku sigurnost. Pre toga situaciju su već otežale sankcije uvedene NIS-u i nove kvote za izvoz čelika koje uvodi Evropska unija, a koje, iako najavljene, prate i potpuno neočekivano visoke carine od čak 50 procenata.

Ovako snažni pritisci na srpsku ekonomiju nisu zanemarljivi, a kada se tome doda i činjenica da od 1. januara kompanije koje proizvode čelik, aluminijum, cement, đubrivo i električnu energiju iz Brisela dobijaju “čestitku” o zvaničnom ulasku u sistem naplate prekogranične takse na emisije ugljen-dioksida, takozvani CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), jasno je da će 1. januar biti Dan D za domaću privredu, posebno energetiku.

A kako će se sve to izneti — na to gotovo da nema konkretnih odgovora.

Ti odgovori su se, čini se, izgubili negde između Brisela i Beograda, pa Srbija kasni u ispunjavanju svojih klimatskih ciljeva i obaveza preuzetih i kroz PariskI sporazum, po kojem je do 2030. trebalo smanjiti emisije GHG za 33 odsto u odnosu na 1990. godinu, ali i kroz Sofijsku deklaraciju, kojom smo prihvatili usklađivanje sa klimatskim ciljevima EU. Upravo zbog tog kašnjenja rezultati su skromni, a planirano smanjenje emisija postalo teško dostižno.

Na to ukazuje i analiza Fiskalnog saveta “Klimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije – Hoće li CBAM biti okidač promena”, koja procenjuje da ciljevi smanjenja emisija najverovatnije neće biti ostvareni.

Ovakav nepovoljan razvoj situacije posledica je i globalnih geopolitičkih okolnosti, ali i sporog usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim okvirima i standardima u ovoj oblasti.

CBAM će Srbiji doneti oko 250 miliona evra dodatnih troškova

 

Ta obaveza je ustanovljena 17. avgusta 2023. godine Pravilnikom o primeni uredbe o ovoj vrsti prekograničnog poreza, a sada bi trebalo da omogući ulazak srpskim proizvođačima čelika, aluminijuma, cementa, đubriva i električne energije u novi sistem. Zapravo, prvi korak je napravljen još 1. oktobra 2023. u takozvanoj prelaznoj fazi, čija je svrha bila da zemlju pripremi za uvođenje CBAM-a. Puna primena počinje 1. januara 2026. godine, kada će se emisije oporezivati po istim tarifama kao u EU, što će imati snažan efekat na srpski izvoz, posebno u sektorima gde su emisije GHG tradicionalno visoke.

To potvrđuje i analiza Fiskalnog saveta, čiji je predsednik, profesor Blagoje Paunović, prilikom predstavljanja upozorio na posledice ne samo po ove kompanije, već i po državne prihode i buduće javne rashode.

- Trošak te ugljenične takse za izvoznike gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva, cementa i struje sledeće godine mogao bi, da dostigne do 250 miliona evra. Pri tom, pred najvećim izazovom biće EPS, na koji se odnosi čak četiri petine ovog troška. Primera radi jedan megavat-sat u izvozu trenutno košta malo više od 100 evra a ova taksa podići će je za 60 evra, pa će onda koštati 160 evra. Naše su procene da kada je o izvozu struje reč, troškovi po osnovu plaćanja karbonske takse sledeće godine dostići oko 200 miliona evra. Važno je da se kaže da će srpski proizvođači biti više opterećeni od svoje konkurencije jer je ugljenični otisak u Srbiji veći jer je emisija gasova kod nas veća za 15 do 20 posto. Najveći problem je proizvodnja struje jer kod nas su emisije tri do četiri puta veće nego u EU - ističe profesor Paunović.

Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta, izjavio je da će posledice po EPS verovatno dovesti do znatnog smanjenja izvoza električne energije. -Iako EPS 10% proizvodnje izvozi na tržište EU, to tržište je za ovu kompaniju značajno. Ova taksa učiniće izvoz neisplativim, što može da dovede do smanjenja profitabilnosti ove kompanije. Postoji rizik da Srbija postane izolovano „energetsko ostrvo“ u Evropi, uz ugrožavanje poslovanja te kompanije, jer bi svaki megavat-sat dobio dodatno opterećenje od oko 60 evra - naveo je Brčerević.

„Moguće izuzeće“

Rešenja se u ovoj situaciji traže jer postoji opcija da se od CBAM takse dobije izuzeće. Ako bi se Srbija za taj model opredelila u proizvodnji električne energije, on bi dugoročno mogao biti povoljniji, ali bi finansijski bio znatno skuplji od samog CBAM-a. Naime, u evropskim državama funkcioniše sistem trgovine emisijama EU ETS (European Union Emissions Trading System), u kojem se formira cena emisije, a u koji bi i EPS mogao da uđe. Prema sadašnjim pravilima tog sistema, EPS naredne godine ne bi imao nikakav trošak, ali, prema procenama Fiskalnog saveta, na srednji i dugi rok to rešenje ne bi bilo održivo, jer bi rast naknade do 2030. godine doveo do ogromnog izdatka — oko tri milijarde evra na godišnjem nivou.

-To bi zahtevalo barem dupliranje cene struje za domaćinstva i bilo bi ekonomski, a pretpostavljam i socijalno neodrživo. Postoji i alternativa da se, uvede i domaći porez za električnu energiju, ali bi i to bila skupa opcija. Naše procene su da bi to koštalo oko 1,2 milijarde evra u 2030. godini i zahtevala bi poskupljenje struje za domaćinstva za više od 50 odsto. Zato je nužnost da se pregovara sa EU da bi se pronašlo racionalno rešenje - istakao je Danko Brčerević.

Poseban problem predstavlja činjenica da EPS i dalje najveći deo struje dobija iz lignita, čime se emituju velike količine CO₂. To ne opterećuje samo EPS, već i čitav lanac domaćih industrija. U zavisnosti od obima emitovanih gasova određivaće se i visina nameta koje će pojedine delatnosti morati da plate. Najviše će poskupeti cement – između 40 i 50 odsto, čelik i gvožđe za oko 15 do 20 procenata, veštačko đubrivo za 10 do 15, dok će aluminijum porasti približno 5 procenata. U takvim okolnostima kompanije pokušavaju da pronađu načine za smanjenje troškova kroz sopstvene pogone za proizvodnju energije, što je na konferenciji pomenuo i predsednik Fiskalnog saveta.

Kompanije pokušavaju da smanje troškove tako što bi same proizvodile energiju

- Ove kompanije su zainteresovane za sopstvenu proizvodnju energije jer bi im to snizilo troškove. Ta proizvodnja trebalo bi da smanji i emisiju štetnih gasova i da doprinese dekarbonizaciji - objasnio je Blagoje Paunović.

Ipak, da bi se to ostvarilo, potrebno je promeniti određene nedostatke u srpskom zakonodavstvu vezane za energetsku tranziciju, jer kompanije moraju da obezbede sirovine za svoje pogone. Pre svega, reč je o neopasnom komunalnom otpadu koji može da se termički obrađuje.

Paradoksalno je što, iako ga Srbija ima u izobilju, zbog nedostatka sistema selekcije on je deficitarna sirovina za proizvodnju energije, posebno RDF – gorivo dobijeno preradom komunalnog i industrijskog neopasnog otpada poput plastike, papira, tekstila, drveta i gume. RDF se koristi kao zamena za fosilna goriva u industriji i energetici, jer omogućava korišćenje otpada kao resursa i smanjuje emisiju CO₂.

Takva praksa već godinama funkcioniše u EU, ali u Srbiji za sada nije primenljiva. Razlog su strogi propisi koji se razlikuju od evropskih i zabranjuju uvoz neopasnog otpada za proizvodnju energije.

Ova odredba važi još od 2008. godine, definisana Zakonom o upravljanju otpadom. Ako ostane na snazi, mogla bi da koči kompanije koje podležu CBAM-u u pokušaju da izgrade sopstvene energetske pogone i smanje troškove. Zbog toga bi novi zakon trebalo da omogući bar privremeni uvoz RDF-a, odnosno goriva dobijenog preradom komunalnog i industrijskog neopasnog otpada: plastike, papira, tekstila, drveta i gume.

Da li bi rešenje mogla biti promena Zakona?

Tako tvrde stručnjaci, a na neke aspekte izmene zakonske regulative ukazao je i NALED u Analizi potencijalnih uticaja CBAM-a.

-Prilagođavanje nacionalnog regulatornog okvira u smeru obezbeđenja mehanizama za dekarbonizaciju energetski intenzivne industrije, prvenstveno uključuje liberalizaciju uvoza alternativnih goriva i sirovina, zabranu izvoza otpada koji se može preraditi u Srbiji, kao i podsticanje izgradnje novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora - navodi se u Analizi NALED-a.

Šta će tačno stajati u novom Zakonu o upravljanju otpadom još nije poznato, jer o njemu odlučuju poslanici Skupštine. Ono što je sigurno je da do 1. januara 2026. ostaju samo dva i po meseca za značajnije izmene ovog i drugih zakona i njihovo usklađivanje sa evropskom regulativom. Cena neusklađenosti može biti velika, posebno jer od istog datuma stupa i zabrana uvoza ruskog gasa kroz EU, što dodatno može otežati kompanijama u sistemu CBAM.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI