UNIŠTENA SRPSKA GROBLJA od BiH do Kosova – kosti predaka razbacane po šumama!

Profesor Miloš Ković u razgovoru za RT Balkan naglašava da je od presudnog značaja da počinioci skrnavljenja srpskih grobalja shvate da njihova nedela ne mogu biti prepuštena zaboravu. „Oni u ovom trenutku misle da je vreme na njihovoj strani, ali istorija pokazuje da se okolnosti brzo menjaju“, poručuje Ković.

Od okoline Sarajeva, preko Zenice, Kaknja i Zavidovića, pa sve do Kosovske Mitrovice, Orahovca, Peći, Prištine, Istoka i Đakovice – godinama se ponavljaju iste scene: oskrnavljena srpska groblja, razvaljeni grobovi pravoslavnih vernika, polomljeni krstovi i razbijeni nadgrobni spomenici.

Razlike postoje samo u stepenu brutalnosti. Dok se u Bosni uglavnom lome i ruše krstovi i spomenici, na Kosovu i Metohiji se ide i dalje – grobnice se raskopavaju, a posmrtni ostaci pokojnika izvlače. Pre nekoliko godina u selu Siga, Srbi povratnici su po šumama skupljali kosti svojih predaka, nakon što su im susedi uz pomoć mehanizacije razvalili betonske grobnice i kroz rupe izvukli kosti mrtvih. Na istom groblju posečeno je i staro hrastovo drvo, a panj zapaljen da slučajno ne bi ponovo pustio izdanke.

Najtragičnije prizore čine oskrnavljeni grobovi dece i beba, rođenih i umrlih u istoj godini. O tome je svedočila profesorka Mitra Reljić, autorka knjige Srpska groblja na Kosovu i Metohiji, koja je godinama sistematski obilazila srpska groblja na Kosmetu i beležila uništene nadgrobne spomenike. Tako je, recimo, staro pravoslavno groblje u Vitini na Google mapama preimenovano u „albansko pravoslavno“. Groblje u Đakovici, prema Reljićevoj, pretvoreno je u betonsku ploču, a Albanci su ga koristili kao odlagalište građevinskog otpada i starih mašina, pa se ni ne prepoznaje da je tu ikada postojalo groblje.

Groblje u Velikoj Reci kod Vučitrna zatrpano je tonama šljunka i potpuno sakriveno, dok su druga srpska groblja pretvorena u deponije, preorana ili iznivelisana. Groblje u Istoku uništeno je buldožerima i teškom mehanizacijom.

Početkom septembra stigla je vest iz sela Pečuj kraj Zenice: vandali su na pravoslavnom groblju polomili i oštetili šezdeset krstova i nadgrobnih spomenika. Predsednik Srpske, Milorad Dodik, tada je ogorčeno poručio: „Koliko mrzite žive kada mrtvima skrnavite grobove?“

Odbor za zaštitu prava Srba u FBiH ranije je upozoravao da su u prethodnih pet godina srpska groblja uništavana na brojnim lokacijama: Ljubetovo, Mošćanica, Osojnica kod Zenice, Subotinja i Karaula kod Kaknja, Gornje Babice kod Lukavca, Brezičani kod Donjeg Vakufa, Nova četvrt kod Bihaća, Gornja Sanica kod Ključa, Gostović i Vozuća kod Zavidovića, Gornja Maoča kod Srebrenika, groblje Durač kod Gračanice, Krivača i Vrnojevići kod Živinica, Dubnica kod Kalesije... Spisak se proteže i na Olovku kod Kladnja, Trnovac kod Tuzle, Vidakoviće i Gornji Rakovac kod Maglaja, Loznu i Željovu kod Banovića, Zagajnicu kod Olova, Mekiš kod Tešnja, Šarića brdo i Komar kod Travnika, Trnovac-Opara kod Novog Travnika, ali i brojna sela i naselja oko Sarajeva, Hadžića, Ilijaša i Busovače.

Podatak koji zaprepašćuje: od ukupno 1.121 srpskog groblja u Federaciji BiH, neoštećeno je ostalo tek stotinak – i to ona koja se nalaze na nepristupačnim, zabačenim lokacijama.

Profesor Ković podseća da je uništavanje grobalja uobičajena praksa u genocidima širom sveta – od anglosaksonskog istrebljenja starosedelaca u Americi, preko uništavanja jermenskih grobova u vreme turskog genocida, do brisanja tragova srpskih i jermenskih grobalja u periodu od 1941. do 1945. godine. „Ovo je deo pokušaja da se obriše svaki trag naroda koji je nekada živeo na tim prostorima – da se uništi sećanje, identitet, sama istorija“, naglašava on.

Na pitanje ko stoji iza ovakvih sistematskih zlodela, Ković kaže da je teško govoriti o jednom centru, ali da je jasno da se sve odvija uz prećutnu podršku i zaštitu NATO zemalja koje drže trupe na prostoru BiH i Kosmeta. „Nema reakcije, nema zaštite. Mnogi Srbi su izgubili volju i nadu, ali postoje i primeri hrabrih pojedinaca poput profesorke Mitre Reljić. Srbi imaju Srbiju i Republiku Srpsku i dužnost tih država jeste da se posvete odbrani ne samo crkava i manastira, već i grobalja, naših predaka“, kaže Ković.

On podvlači da se sve ovo već jednom dogodilo i da je sada neophodno osmisliti odgovor: „Oni koji misle da će zločinima, proterivanjem, pljačkom i uništavanjem grobalja izbrisati sećanje na Srbe – grdno se varaju. Naš zadatak je da sve zabeležimo, da sve ostane upamćeno i da branimo koliko god možemo.“

Ković se osvrće i na licemerje Zapada: „Kako očekivati reakciju od zemalja čija istorija počiva na genocidu nad starosedeocima, i koje do danas kriju masovne grobnice indijanske dece u Kanadi i SAD? To su narodi koji veruju da su Bogom izabrani i da njihovi zločini ostaju nekažnjeni. I upravo zato se ponavljaju.“

Srpsko groblje u južnom delu Kosovske Mitrovice, gde je uništeno preko 90 odsto spomenika i raskopano na desetine grobova, najbolji je primer. Samo par kilometara dalje, na muslimanskom groblju u srpskom delu grada, za sve ove godine nije oštećena ni jedna travka. „To govori dovoljno – o kulturama, o narodima, o poštovanju mrtvih“, kaže Ković.

Na kraju, profesor poručuje da je dužnost svakog Srbina da ne dozvoli zaborav: „Na nama je da nađemo načine da se ovo spreči, da se sačuva i obnovi. Groblja i grobnice naših predaka moraju biti osveštane i vraćene dostojanstvu – to je najmanje što dugujemo svojim precima.“

(RT Balkan)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI