SUTRA JE MALA GOSPOJINA Evo šta nam govori vedro nebo i koje stvari treba, a koje ne treba raditi!

Ovaj praznik označava da se završava period Međudnevice - vremena između dva velika praznika posvećena Bogorodici - Velike i Male Gospojine, kada žene beru međudnevničke trave: hajdučku travu, kičicu, ugaslicu i druge kojima leče razne bolesti.

Mala Gospojina spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 21. septembra. Ostali Bogorodičini praznici su Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina), kao i oni koji obeležavaju sećanje na događaje iz njenog života, kao što su Sabor Presvete Bogorodice, Pokrov Presvete Bogorodice, Polaganje pojasa Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.

Shutterstock

Scena Roždestva Bogorodice sa Svetom Anom u postelji i novorođenom Marijom u kolevci obavezan je motiv pravoslavnih ikona i srednjovekovnih manastirskih fresaka.

Jedan od najstarijih i najbolje očuvanih živopisa sa motivom Roždestva Bogorodice nalazi se u Kraljevoj crkvi u Studenici, zadužbini kralja Milutina s kraja 14. veka.

Presveta Bogorodica je nakon Hristovog rođenja proživela još 48 godina. Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, a prema nekim izvorima 72 godine.

Nadživela je svoga sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih događanja. Poslednjih 15 godina provela je kod svetog Jovana Bogoslova, Hristovog učenika, kome ju je Hristos poverio na čuvanje. Prema predanju, često je izlazila na Maslinovu goru, sa koje se njen sin vazneo u nebo i tu se molila Bogu, želeći da se i ona tamo preseli, kako bi gledala Hristovo lice.

Trška crkva i manastir Suvodol posvećeni su prazniku rođenja Presvete Bogorodice. U narodu se veruje da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a u mnogim gradovima na ovaj dan se održavaju vašari. 

Verovanja i običaji

Od davnina za ovaj radostan praznik vezuju se određeni običaji. Najčešće je to dan slavlja, sreće, porodičng okupljanja, a neke porodice u Srbiji proslavljaju Malu Gospojinu i kao krsnu slavu. Postojao je običaj da se članovi porodice lepo obuku, slave, druže se i šire energiju ljubavi i mira.

Još jedan od starih običaja jeste da na ovaj praznik ne treba da se rade fizički poslovi, kako van kuće i u domu, već dan treba provesti u miru, molitvi i slavlju. Na praznik Male Gospojine verovalo se da ne treba započinjati nove poslove, već da treba odložiti sve za naredne dane.

Takođe, naši preci su verovali, ako je na ovaj praznik vedro nebo, sunce će nas grejati i tokom jeseni i zime. Na Malu Gospojinu mnogi planiraju i zakazuju venčanja, jer prema starom verovanju, parovi koji su se verili ili venčali na ovaj dan imaju poseban blagoslov.

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI