ISTINA O UKLETOM JEZERU KOD KRAGUJEVCA! Potresna ispovest čuvara Šumaričkog jezera: "Najteže mi je bilo kad se udavilo dete od sedam godina"

U Srbiji je ime Renata Grbića, beogradskog alasa koji je spasio mnoge živote iz Dunava, poznato gotovo svima. Međutim, Kragujevac ima svog heroja, poznatog kao Vukojica Cikotić – Cikota spasilac, čuvara Šumaričkog jezera.

Vukojica je 36 godina posvetio ovom jezeru – ne samo kao zaposlenom na njegovom održavanju, već i kao čoveku koji u njemu i kraj njega živi, bdi i reaguje u kriznim trenucima. Za skoro četiri decenije, bio je svedok mnogih tragedija, ali i junak mnogih spašavanja.

– Bilo je i davljenja, i spašavanja, i svašta je tu bilo. Najmanje 40 do 50 ljudi se udavilo u ovom jezeru otkad ono postoji, od 1965. godine. Tu sam mnogo ljudi ja spasio, pomogao. Neke smo izvadili iz vode, neke nismo, bilo je i samoubistava... Poslednjih mesec dana bila su dva samoubistva. Žena i muškarac. Zapravo, jednog čoveka sam spasio od samoubistva, ali posle 10 dana je došao ponovo i udavio se – priča Vukojica.

Posebno mu je u sećanju ostalo hladno zimsko veče, 24. januara 2023. godine, kada je spasao ženu koja je pokušala samoubistvo.

– Ona je skočila tamo sa onog betonskog keja i ja sam otrčao tamo i spasio je. Bio je malo led, ja sam stao na led, uhvatio je za ruku i izvukao. Bila je u nesvesnom stanju, udavila bi se za manje od minut – priseća se Cikota.

Neke priče, ipak, nemaju srećan kraj. Najteže mu je, kaže, palo kada je dete od sedam godina izgubilo život u vodi.

– Najteže mi je bilo kad se udavilo dete od sedam godina. Kolega ga je izneo u naručju, to mi je bilo najteže u životu. Takav prizor ostaje zauvek urezan – govori kroz suze.

Urbana legenda o “ukletom” jezeru

U Kragujevcu već decenijama kruži jeziva urbana legenda da je Šumaričko jezero izgrađeno na nekadašnjem groblju i da će se u njemu udaviti onoliko ljudi koliko je bilo sahranjeno na tom mestu. Istina je, međutim, drugačija.

Na mestu današnje brane nikada nije postojalo groblje, ali je postojala humka u kojoj su sahranjene žrtve streljanja iz 21. oktobra 1941. godine. Humka je prilikom izgradnje brane premeštena stotinak metara dalje.

– Kažu da je tu bila humka, s druge strane, i da se zato najviše ljudi davi. Možda i ima nešto u tome. Bio je jedan star čovek, imao je 14 godina kada je gledao streljanje. Terali su ga da kopa rake. On kaže da su humke bile tamo gde je sada vrana, a kasnije su ih premeštali – priča Cikota.

Ipak, realnost je, kaže, da se ljudi najčešće dave zbog neopreznosti – jer ulaze u vodu vrući, bez pripreme, a često ni ne znaju dobro da plivaju.

– U svakoj vodi neko nastrada. Ljudi ulaze nespremni. Zato savetujem oprez, a ja ću da ih čuvam sve dok sam ovde. I kada odem u penziju, dušom ću biti uz ovo jezero – poručuje Cikota.

(Prva.rs)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI