JEZIVO SVEDOČENJE IZ RATA: Krvava ruža Milunke Nikolić i stradanje Srba u Podrinju: "Srbin Srbina nije ubio"

Muslimanski vojnici su, uz viku, buku i povike „Alahu ekber“, napali selo sa svih strana. Milunka Nikolić se priseća tog kobnog jutra za RT Balkan:

„Muž i ja smo spavali, deca su bila kod devera prekoputa. Samo je neko povikao: 'Ustajte, ustajte, napali su nas'.“

Iz tog sna i toplog kreveta njen suprug je otišao pravo u smrt, svega za nekoliko minuta, u dvorištu njihove kuće.

„Nismo znali šta nas je snašlo“, priseća se Milunka brutalnog ubistva svog supruga Radivoja, koje se dogodilo tokom napada muslimanske vojske i dojučerašnjih komšija, polovinom januara 1993. godine, u selu Kalimanići kod Skelana, opština Bratunac.

Iako je prošlo više od trideset godina, slike i zvuci tog dana ostali su joj urezani u sećanje. „Bio je 16. januar, rano jutro. Muž i ja smo spavali, a deca su bila kod devera prekoputa. Samo je neko povikao: 'Ustajte, ustajte, napali su nas'. Mi smo skočili iz kreveta. Muž je izašao, blizu gde su naši ljudi držali stražu, a ja sam otišla po decu. On se ubrzo vratio i rekao mi da vodim decu, jer su muslimani napali“, ispričala je Milunka.

„On je bio kod ograde kada je to rekao, i odmah su zapucali. Čula sam njegov krik kada je pogođen. Pogođen je u dvorištu i ubijen“, dodala je za RT Balkan.

Sve se odigralo munjevito, kao na filmu. Muslimanski vojnici su jurišali na selo sa svih strana, uz viku i galamu „Alahu ekber“. Nije imala vremena ni da se vrati do supruga, jer je morala da spasi dvoje dece od sigurne smrti.

„Meci su leteli sa svih strana, nisi znao ni gde ćeš ni kako ćeš. Bili smo okruženi. Na straži mi je poginuo jedan dever, u istom trenutku kada su zajedno ubijeni“, ispričala je Milunka.

Za žene, decu i starije koji su uspeli da pobegnu iz sela, jedino spasenje bio je most na Skelanima. Ko god bi uspeo da pređe preko Drine u Bajinu Baštu, spasio bi život.

Međutim, taj dan most je bio pod stalnom mitraljeskom i snajperskom paljbom sa okolnih brda, što ga je pretvorilo u srpsko stratište. Na mostu i u njegovoj blizini nastradalo je najviše civila, a mnogi su stradali i u hladnoj Drini.

Najmlađa žrtva bio je petogodišnji Aleksandar Dimitrijević, dok je njegov brat Radislav imao 11 godina. Sa majkom Milicom pokušali su da pobegnu u Bajinu Baštu, ali su kod graničnog mosta pogođeni neprijateljskim mecima.

Gordana Sekulić ubijena je na mostu, dok su njena dva sina preživela i danas žive u Srebrenici sa ocem Mirkom.

Maloletni Cvjetko Ristić iz Kušića izgubio je celu porodicu tokom tog rata – roditelje, sestru, kuću i imovinu. Njegove posmrtne ostatke brata još nije pronašao.

Tek na jesen 1993. Milunka se vratila kući iz izbeglištva zajedno sa decom.

„Srbin Srbina nije ubio. Oni su (muslimani). Nisu Srbi jedni druge ubijali“, poručuje Milunka.

Dodaje da su pre rata Srbi i muslimani radili zajedno, sarađivali, pomagali jedni druge, bili prijatelji i komšije.

„Preko noći oni su krenuli u svoje krvničke pohode – klanja, ubijanja, paljenja naših kuća i imovine“, rekla je.

Ove rane i ožiljci ne mogu lako da zacele.

Svaki dan Milunka gleda u mesto gde joj je muž izdahnuo. Tamo je zasadila ružu kao uspomenu na Radivoja. Njegova slika i ikona Svetog Jovana na zidu porodične kuće čuvaju nju i njihovu decu.

(RT.rs)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI