VEROVALI ILI NE Beograd dobija banja na vrhu solitera!
Banjski turizam beleži stalni porast. Osim toga, termalni izvori mogli bi da se koriste za zagrevanje prostorija kao i za fabričke pogone, što bi doprinelo značajnoj uštedi energetskih resursa.
I za lečenje i za grejanje
U Budimpeštu, zahvaljujući upravo ovom prirodnom bogatstvu, gosti stižu tokom cele godine. Banje srednje i jugoistočne Evrope nadaleko su poznate, pa i Srbija ima jedinstvenu priliku da se organizovanijim nastupom svrsta na mapu banjskih, velnes i spa centara.
– Mogućnosti korišćenja termomineralnih voda na teritoriji Beograda izuzetno su velike. S jedne strane mogu se koristiti u medicinskim postupcima kupanja i eksternih aplikacija, kombinacijom i mešanjem s lekovitim blatima – peloidima, a s druge strane mogu se koristiti i pijenjem, odnosno inhaliranjem. Vode s temperaturom višom od 30 stepeni Celzijusa mogu se koristiti direktno za grejanje. Ovo je posebno interesantno u banjama koje se karakterišu temperaturama višim od temperature propisane medicinskim protokolima za korišćenje, pa se dovođenjem temperature u te opsege besplatno dobija geotermalna energija neophodna za grejanje banjskih prostora. Najbolje rešenje je organizovanost u nastupu. Treba formirati jedinstvene baze podataka za teritoriju grada Beograda, integrisati javni i privatni interes i ulaganja, promovisati zajedničke nastupe na sajmovima i vršiti stalnu promociju banjskog potencijala Beograda – zaključuje profesor dr Dejan Milenić.
Banjski turizam beleži stalni porast. Osim toga, termalni izvori mogli bi da se koriste za zagrevanje prostorija kao i za fabričke pogone, što bi doprinelo značajnoj uštedi energetskih resursa.
I za lečenje i za grejanje
U Budimpeštu, zahvaljujući upravo ovom prirodnom bogatstvu, gosti stižu tokom cele godine. Banje srednje i jugoistočne Evrope nadaleko su poznate, pa i Srbija ima jedinstvenu priliku da se organizovanijim nastupom svrsta na mapu banjskih, velnes i spa centara.
– Mogućnosti korišćenja termomineralnih voda na teritoriji Beograda izuzetno su velike. S jedne strane mogu se koristiti u medicinskim postupcima kupanja i eksternih aplikacija, kombinacijom i mešanjem s lekovitim blatima – peloidima, a s druge strane mogu se koristiti i pijenjem, odnosno inhaliranjem. Vode s temperaturom višom od 30 stepeni Celzijusa mogu se koristiti direktno za grejanje. Ovo je posebno interesantno u banjama koje se karakterišu temperaturama višim od temperature propisane medicinskim protokolima za korišćenje, pa se dovođenjem temperature u te opsege besplatno dobija geotermalna energija neophodna za grejanje banjskih prostora. Najbolje rešenje je organizovanost u nastupu. Treba formirati jedinstvene baze podataka za teritoriju grada Beograda, integrisati javni i privatni interes i ulaganja, promovisati zajedničke nastupe na sajmovima i vršiti stalnu promociju banjskog potencijala Beograda – zaključuje profesor dr Dejan Milenić.
Mladenovačka banja „Selters” do sada je bila najpoznatija na široj teritoriji Beograda, ali već od 15. septembra ove godine primat će joj ozbiljno ugroziti terma u Novom Beogradu, u Ulici omladinskih brigada, u naselju „Vest 65” . Tamo je već skoro sve spremno za otvaranje banje, što je samo po sebi veliki kuriozitet kada je reč o Beogradu.
– To je prvi slučaj otkrića termomineralnih voda na levoj obali Save na užem gradskom jezgru. Radi se o vodama Terme „Vest 65”, tako nazvanim po mestu u gradu na kojem se nalaze. S dubine od preko 500 metara eksploatiše se termomineralna voda temperature preko 40 stepeni Celzijusa, jedinstvenog hemijskog sastava – kaže dr Dejan Milenić, predsednik Srpske geotermalne asocijacije i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i naglašava da će zbog svojih temperaturnih odlika i jedinstvenog hemijskog sastava moći da se koristi za potrebe grejanja i u balneološke svrhe, kao prirodni lekoviti faktor.
Terme na Novom Beogradu
Zahvaljujući bušotini, odnosno dubokom bunaru, zahvaćene su vode visoke temperature od čak 43 stepena, u količini od 10 litara u sekundi. Vode su kategorizovane kao prirodne, hipertermalne, alkalne, natrijumsko-hidrokarbonatno-hloridne, povišene mineralizacije s povišenim sadržajima vodonik-sulfida, fluorida i bora.
Obrenovačka banja
Pomak je napravila i Obrenovačka banja, popularnije zvana „Cevka”, pored tamošnjeg hotela, koja je imala samo jednu česmu ispod koje su građani u redu prolazili, a sada je proširena i uređena s više tuševa, tako da omogućava većem broju zainteresovanih da koriste njena lekovita svojstva.
Dr Milenić dodaje da će u okviru kompleksa „Vest 65” biti formirane prostorno najveće terme u užem gradskom jezgru u ovom delu Evrope. Na ovim termama biće primenjen koncept „resursnog parka”, odnosno vode će se koristiti višenamenski u kaskadnoj aplikacionoj varijanti. To praktično znači da će se temperatura vode spuštati sa 43 stepena do 15 kaskadno, odnosno postupno, tako što će se s najtoplijom vodom zagrevati prostori, a kako se temperatura bude smanjivala koristiće se za džakuzi, saune, kade, bazene za plivanje.
– Sva ozbiljna istraživanja su urađena, bili su uključeni nemački institut i Medicinski fakultet u Beogradu, tako da je s najvišeg mogućeg stručnog vrha ne samo dato odobrenje da se voda bogata mineralima može koristiti već se i preporučuje posebno za inhalacije i kožna oboljenja. Zgrada u kojoj će se banja nalaziti izuzetno je atraktivna, trenutno najviša u Beogradu sa čak 42 sprata, a na njenom vrhu će biti apartmani za vodu – objašnjava "Politikin" sagovornik.
Podseća da smo koncept preuzeli iz Budimpešte, pa ćemo sada i kod nas u samom centru Beograda imati velnes, spa i druge sadržaje. Jedina razlika što je to kod nas novina, a Mađari su svoje termalne bunare iskopali još pre sto godina.
Ovaj iskorak će biti daleko ispred svega što smo do sada imali prilike da vidimo. Kada je reč o beogradskim vodama uglavnom se pominju kupališta na dve reke, ali u geografskom smislu kada se pomenu banje misli se o Mladenovcu, Sokobanji, Niškoj, Vranjskoj, Vrnjačkoj.
Skadarlijska voda
– Termomineralne vode Skadarlije danas nisu u upotrebi. Do pre petnaestak godina, čak su se i flaširale i komercijalno prodavale u količinama od nekoliko miliona litara godišnje, ali su nažalost nestale s tržišta u tranzicionom procesu koji je za nama. Pošto one svakako nisu nestale u prirodnom smislu, siguran sam da će se u budućnosti naći investitor koji će obnoviti eksploataciju termomineralnih voda Skadarlije – kaže dr Milenić.
Beograd je i do sada imao termalne izvore, ali daleko od ovog nivoa uređenosti. U Skadarliji postoje tri izvora, po jedan u Leštanima, naselju Braće Jerković, Belim vodama, Ovči, Vrčinu, Obrenovcu, Konjarniku, Koraćici. Nažalost, ovi izvori su daleko od idealnog stanja, mnogi su neuređeni, deluju divlje, ako izuzmemo „Selters”, banju u Koraćic i ispod Kosmaja i Obrenovačku banju.
Sam teren Beograda i okoline je, po kazivanju stručnjaka, složene hidrogeološke građe, zahvaljujući čemu na nekim područjima postoje izvori mineralne, tople i lekovite vode, ali njihovo prirodno isticanje je retko. Izvor u Višnjičkoj banji je u tom smislu najpoznatiji. Ostali izvori su mahom pronađeni bušenjem. Neki imaju prirodno isticanje samoizlivom, dok se kod drugih koriste bunarske pumpe za eksploataciju.
– Način isticanja ne opredeljuje kvalitet korišćenja, on više predstavlja određenu atraktivnost, ali svakako ne utiče na kvalitet i mogućnosti korišćenja mineralnih voda – ističe sagovornik.
Najpoznatiji u svetu
Svet je pun termalnih izvora i prirodnih čudesa tog tipa, a najpoznatija i san svakog turiste su Pamukale u Turskoj, kaskadni terminalni izvor koji iz godine u godinu privlači sve više posetilaca. Plava laguna na Islandu je jedno od najvećih termalnih kupališta na svetu, koje je nastalo tako što je obližnja termoelektrana ispuštala otpadnu vodu u prirodu, a zemlja je zadržavala na površini. Čuveni su i termalni izvori Saturnija u Italiji, a među brojnim termalnim „nalazištima” navedimo i Kusacu u Japanu, koji je prava termalna reka bogata sumporom visoke kiselosti te blagotvorno deluje na kožu i disajne puteve.
Banjski turizam beleži stalni porast. Osim toga, termalni izvori mogli bi da se koriste za zagrevanje prostorija kao i za fabričke pogone, što bi doprinelo značajnoj uštedi energetskih resursa.
I za lečenje i za grejanje
U Budimpeštu, zahvaljujući upravo ovom prirodnom bogatstvu, gosti stižu tokom cele godine. Banje srednje i jugoistočne Evrope nadaleko su poznate, pa i Srbija ima jedinstvenu priliku da se organizovanijim nastupom svrsta na mapu banjskih, velnes i spa centara.
– Mogućnosti korišćenja termomineralnih voda na teritoriji Beograda izuzetno su velike. S jedne strane mogu se koristiti u medicinskim postupcima kupanja i eksternih aplikacija, kombinacijom i mešanjem s lekovitim blatima – peloidima, a s druge strane mogu se koristiti i pijenjem, odnosno inhaliranjem. Vode s temperaturom višom od 30 stepeni Celzijusa mogu se koristiti direktno za grejanje. Ovo je posebno interesantno u banjama koje se karakterišu temperaturama višim od temperature propisane medicinskim protokolima za korišćenje, pa se dovođenjem temperature u te opsege besplatno dobija geotermalna energija neophodna za grejanje banjskih prostora. Najbolje rešenje je organizovanost u nastupu. Treba formirati jedinstvene baze podataka za teritoriju grada Beograda, integrisati javni i privatni interes i ulaganja, promovisati zajedničke nastupe na sajmovima i vršiti stalnu promociju banjskog potencijala Beograda – zaključuje profesor dr Dejan Milenić.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Vesti
Komentari (0)