"TO SMO VEĆ VIDELI 2020. GODINE" Evo šta bi se dogodilo da Rusija upotrebi najslabije nuklearno oružje!
Tanjug/Ap

„Ovo nije blef“, upozorio je nedavno Zapad. „A oni koji pokušavaju da nas ucene nuklearnim oružjem treba da znaju da se vetrokaz može okrenuti i pokazati u njihovom pravcu“.

Vašington post je u analizi ruskog nuklearnog potencijala pošao od pitanja za kakav je nuklearni napad Rusija, zemlja sa najvećim zalihama nuklearnog naoružanja, sposobna i kakva bi razaranja mogla da izazove u Ukrajini i šire, ako Putin zaista ne blefira.

Foto: Printscreen/Youtube

 

„Nuklearno oružje se razlikuje od bilo kojeg drugog oružja“, rekao je Joe Cirincione, stručnjak za nuklearno oružje koji je ranije bio predsednik Fonda Plovshares, fondacije za dodelu grantova koja podržava inicijative za sprečavanje širenja i upotrebe nuklearnog oružja. "I to je samo deo eksplozije - da ne spominjemo toplotne efekte i temperature koje stvara."

Malo je verovatno da bi Rusija upotrebila svoje najmoćnije nuklearno oružje u obračunu sa Kijevom. Mnogo je verovatnije, slažu se stručnjaci, da će Moskva upotrebiti nuklearno oružje nižeg učinka u nadi da će postići određeni cilj na bojnom polju. Ali ti isti stručnjaci upozoravaju da je kada se jednom lansira nuklearno oružje teško kontrolisati naredne događaje. „Kada počnete da pričate o nuklearnim udarima, sve opklade poništavaju“, kaže Hans Kristensen, direktor projekta za nuklearne informacije u Federaciji američkih naučnika. "Tako da nije jasno dokle bi to išlo".

Prvo i fundamentalno pitanje o ruskom nuklearnom arsenalu je koliko od tog oružja Rusija ima na raspolaganju, a na to je teško odgovoriti. Nuklearno oružje se obično deli u dve kategorije – strateško oružje su rakete većeg dometa koje mogu da pređu okeane i ugroze rivalske supersile, dok je taktičko oružje ono koje ima ograničeniji kapacitet i može da služi ograničenijoj funkciji.

Šta Rusija ima na raspolaganju?

Sjedinjene Države imaju dobre brojke kada je reč o ruskom strateškom naoružanju, jer Vašington i Moskva moraju da ga obelodane u skladu sa uslovima Novog START sporazuma, poslednjeg preostalog sporazuma o kontroli naoružanja ili smanjenju nuklearnog naoružanja između SAD i Ruske Federacije. Ovaj broj strateškog naoružanja podeljen je na naoružanje raspoređeno na interkontinentalnim balističkim projektilima (ICBM), zatim na balističke rakete lansirane sa podmornica (SLBM) i one koje se lansiraju iz bombardera.

Rusija poseduje i strateško i taktičko nuklearno oružje. Najveća briga za Ukrajinu je taktičko oružje, koje je manje moćno, ali i dalje veoma destruktivno. Prema proceni Federacije američkih naučnika, koja upozorava da ta brojka može uključivati oružje koje se povlači iz upotrebe ili postepeno izlazi iz upotrebe, Rusija poseduje 1.912 taktičkih oružja, 1.185 interkontinentalnih balističkih projektila, 800 balističkih projektila lansiranih sa podmornica i 580 raketa koje se lansiraju. od bombardera.

Kada je u pitanju taktički nuklearni arsenal, američka obaveštajna zajednica može samo da ponudi svoja najbolja nagađanja, a različite agencije imaju različite procene. Oni navode cifru između 1.000 i 2.000 taktičkog oružja, koje se može lansirati sa kopnenih lansera, brodova i bombardera, ali nije raspoređeno unapred. Nakon pažljivog proučavanja, Federacija američkih naučnika došla je do procene od 1.912 komada.

Snaga nuklearnog oružja je energija koju može da proizvede, a snaga se meri kao eksplozivni ekvivalent TNT-a. Američko ministarstvo energetike procenjuje da su američke bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki imale prinos od 15, odnosno 21 kilotona - što je ekvivalentno 15.000 tona i 21.000 tona TNT-a.

Savremeno strateško nuklearno oružje ima ogromnu, daleko veću moć. Standardno može imati snagu od 500 kilotona, 800 kilotona, pa čak i 1 megatona – što je ekvivalentno milion tona TNT-a. Rusija drži rekord za najmoćnije oružje ikada eksplodirano – 1961. godine testirala je bombu od najmanje 50 megatona, nazvanu „Car bomba“, odnosno vladar svih bombi.

Eksplozija u Bejrutu

Moderno taktičko oružje obično ima kapacitet od 10 do 100 kilotona, što prosečno taktičko oružje i dalje čini potencijalno razornijim od bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki. Rusija i Sjedinjene Države takođe imaju nuklearno oružje „niskog prinosa“ sa daleko lakšim udarom, čak i ispod 1 kilotona. Ali čak i najslabija nuklearna bomba, od oko 0,3 kilotona, ima približno istu eksplozivnu snagu kao zastrašujuća eksplozija u luci Bejrut 2020. godine.
Rusija ima razne vrste taktičkog nuklearnog oružja. Neki su dizajnirani za mornaricu, neki za vazduhoplovstvo, neki za kopnene snage, bilo u raketama zemlja-zemlja kratkog dometa ili zemlja-vazduh. Snaga varira u zavisnosti od svrhe, jer je potrebno više snage da se probije, na primer, podzemni bunker, nego da se zaustavi ratni avion.

Takođe, veličine zaliha ovog oružja se razlikuju. Federacija američkih naučnika veruje da Rusija ima oko 500 taktičkih nuklearnih oružja iz vazduha, što uključuje gravitacione bombe i krstareće rakete vazduh-zemlja. Mnogi od njih bi bili ispaljeni iz aviona viđenih u konvencionalnim misijama bombardovanja u Ukrajini. Među njima su bombarder Tu-22, kojim je Rusija napala Ukrajinu, i Su-34, za koji je Ukrajina tvrdila da ga je oborila prošlog meseca.

Međutim, stručnjaci ne smatraju da bi Rusija nužno koristila ove vazdušne resurse. Daleko verovatniji kandidat je raketni sistem 9K720 Iskander, koji NATO koristi pod oznakom SS-26, balistička raketa za lansiranje sa zemlje. Međutim, prema rečima Kristensena iz Federacije američkih naučnika, u ruskom arsenalu ih ima vrlo malo – svega oko 100 komada. Na pitanje zašto bi Iskander bio izabran kao sredstvo za nošenje nuklearnog oružja, Kristensen kaže: „Jednostavno zato što najpouzdaniji je i imao bi najveće šanse da dođe do cilja“.

Prva metodologija na koju treba obratiti pažnju prilikom procene razornog kapaciteta nuklearnog oružja je njegova moć. Što je veći broj kilotona, to će eksplozija biti jača, pod jednakim uslovima. Međutim, druge okolnosti obično nisu jednake. Teren može biti faktor - ako postoje brda u oblasti eksplozije, ona mogu ublažiti neke od efekata zračenja eksplozije. Ako su meta i eksplozija pod zemljom, samo tlo može da apsorbuje deo udara. I da li je oružje detonirano na površini ili neposredno iznad površine takođe može napraviti veliku razliku.

Taktičkom oružju su potrebni dani da se lansira

Tu su i radijacija, radioaktivni ostaci i dugotrajna kontaminacija područja o kojima treba brinuti. Ali prema Kristensenu, postoje načini da se izbegne ovaj uticaj ako ljudi u oblasti eksplozije nađu adekvatno sklonište, koje možda neće biti dostupno u ratnoj zoni.

„Ako se spustite u podrum i ostanete tamo sa isključenim ventilacionim sistemom tri do četiri dana, onda će većina akutnog zračenja nestati, tako da možete bar da izađete napolje“, kaže on. Ali iako bi ljudi u tom trenutku mogli lakše da dišu, ipak bi morali da se postaraju da im snabdevanje hranom i vodom ne bude ugroženo.

Istorija i Holivud usadili su u ljudsku maštu sliku svetskih lidera sa prstima koji vise preko velikog nuklearnog dugmeta, a samo jedan pogrešan trzaj ili kijanje sprečava da svet zapali nuklearno oružje. Naime, dok se glavno strateško oružje može lansirati u roku od nekoliko minuta nakon izdavanja naređenja, to nije slučaj sa ruskim taktičkim naoružanjem.

Ovo oružje je uskladišteno u ograničenom broju objekata širom zemlje, iz kojih se mora ukloniti i transportovati. Prema rečima stručnjaka, ovaj proces traje danima. A takve akcije bi verovatno otkrile američke i evropske obaveštajne službe.

Oni bi pazili na stvari kao što su mobilizacija vojnih jedinica koje inače nisu aktivne, pojačano prisustvo strateških snaga i više kamiona ili vozova koji se, čini se, kreću ka Ukrajini sa lokacija za koje zvaničnici znaju da tamo skladište takvo oružje. Poslednjih dana, izveštaji o oklopnim vagonima koji se kreću centralnom Rusijom izazvali su konsternaciju, a neki su zabrinuti da su svedoci prvih znakova nuklearnog napada. Ali za sada se stručnjaci ne „trzaju”.

„Shvatite to sa rezervom jer postoje razni razlozi zbog kojih bi vozila mogla da budu na tim kolosecima“, rekao je Kristensen, napominjući da su američke obaveštajne agencije ćutale, što ne bi bio slučaj da je nuklearni napad na Ukrajinu bio neizbežna.

Komentari (0)

Loading