FINSKA I ŠVEDSKA SUTRA ULAZE U NATO Dan posle kojeg ništa neće biti isto, Ukrajina postaje tema broj dva
EPA

Protokoli o pristupanju Finske i Švedske biće potpisani 5. jula, a zemlje će ući u savez nakon njihove ratifikacije.

Prema saopštenju NATO-a za štampu, saveznici će potpisati pristupne protokole za Finsku i Švedsku 5. jula 2022. Ničiji mediji ne smeju da prate proceduru. Zatim će generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, održati zajedničku konferenciju za novinare sa ministrom inostranih poslova Finske, Pekom Havistom i ministarkom inostranih poslova Švedske, An Linde, u sedištu NATO-a.

U ponedeljak, 4. jula 2022. godine, u sedištu NATO-a biće održani razgovori o pristupanju između zvaničnika NATO-a i predstavnika Finske i Švedske.

Članstvu Švedske i Finske usprotivila se Turska, koja je od njih tražila izručenje članova Radničke partije Kurdistana (PKK), koje smatra teroristima, zatvaranje svih organizacija povezanih sa PKK i davanje bezbednosnih garancija.

Strane su pregovarale i 28. juna kancelarija finskog predsednika je saopštila da su sporna pitanja rešena i da će Ankara podržati prijave dve zemlje.

Kao rezultat sastanka u Madridu uoči samita NATO-a, ministri spoljnih poslova potpisali su trilateralni memorandum kojim se potvrđuje da će Turska podržati poziv Finske i Švedske da postanu članice NATO-a.

Širenje Severnoatlantske alijanse dovešće do pogoršanja regionalne bezbednosti i pretvoriće region Baltičkog mora u zonu vojnog rivalstva.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je ranije rekao da ulazak Švedske i Finske u NATO ne zabrinjava Moskvu.

- Nemamo o čemu da brinemo u pogledu članstva Finske i Švedske u NATO. Oni žele u NATO — molim. Samo oni treba da jasno razmisle da im ranije nije bilo pretnji, a sada, ako se tamo rasporede vojni kontigenti i infrastruktura, moraćemo da reagujemo i stvorimo iste pretnje teritorijama sa kojih nam se pojavljuju pretnje - rekao je 29. juna.

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško objasnio je dalji razvoj događaja nakon zvaničnog pristupanja zemalja Alijansi.

- Ako sledimo logiku madridskih odluka, onda će NATO nakon finalizacije ovog pristupa početi da govori da je najugroženija oblast rusko-finska granica, koja mora biti zaštićena. Ovo je 1300 km, tako da je potrebno rasporediti trupe, oružje i tako dalje. Sve to će dovesti do pogoršanja regionalne bezbednosti, do značajnih pretnji da se zakomplikuje situacija na severu - nastavio je zamenik ministra.

On je istakao da Rusija nema teritorijalne sporove sa Finskom i Švedskom, ali je njihov prijem u NATO "veoma značajan pomak".

Komentari (0)

Loading