Japan je 2008. godine uveo takozvani "Metabo Law" (Metabolic Syndrome Prevention Act), integrisan u nacionalni sistem zdravstvenih pregleda kao deo plana za borbu protiv metaboličkog sindroma i životnih bolesti povezanih sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, dijabetesa i šloga.

Ovaj program nije kriminalizovanje gojaznosti, ali ima nekoliko jedinstvenih elemenata:

Svi Japanci između 40 i 74 godine morali su da idu na obavezne godišnje zdravstvene preglede.

Deo pregleda uključuje merenje obima struka, jer je abdominalna gojaznost snažan indikator metaboličkog rizika.

Granice su postavljene na 85 cm za muškarce i 90 cm za žene - prelazak ovih vrednosti označava povećan zdravstveni rizik.

Japan zaista "zemlja gde je gojaznost zakonom zabranjena"?

Ne. To je mit i pogrešno tumačenje zakona - Japan ne kažnjava pojedince samo zato što su gojazni, niti se može reći da je "nelegalno" imati višak kilograma. Umesto toga:

Građanima koji prelaze granične vrednosti se nude besplatne konsultacije, savetovanja o ishrani i programi za smanjenje težine.

Ne idu u zatvor, ne dobijaju direktne kazne i država ne oduzima im prava zbog težine.

U praksi, "Metabo Law" funkcioniše više kao javnozdravstvena mera i sistem preventivnih programa nego kao prisilan "zakon" o težini.

U šali turistički radnici umeju da kažu, "ako se spremate na putovanje u Japan, držite dijetu".

Kako zakon utiče na kompanije?

Zanimljivo je da zakonska odgovornost leži pre svega na poslodavcima i lokalnim vlastima. Kompanije mogu biti pod pritiskom da obezbede preventivne programe i zdravstvene podrške zaposlenima.

Ako veći broj zaposlenih premaši merene granice, poslodavac može imati finansijske posledice kroz veće doprinose ili strože ciljeve u zdravstvu.

Dakle, zakon pomera fokus sa kažnjavanja pojedinca na podršku zdravlju zaposlenih i uključenost organizacija.

Zašto je ovaj zakon zanimljiv svetu?

"Japan’s Metabo Law" često se pojavljuje u međunarodnim pričama, jer kombinuje državnu politiku, kulturu zdravlja i sistematsku prevenciju bolesti na način koji nema mnogo paralela u drugim zemljama. 

Iako se često pogrešno prenosi kao "zabranjeno je biti gojazan", prava suština je u tome da država i poslodavci rade zajedno na tome da podstaknu zdrave navike i ranije otkrivanje zdravstvenih problema.