One se razvijaju godinama kroz komunikaciju sa roditeljima, posmatranje odraslih i iskustva u svakodnevnim situacijama. Upravo zbog toga stručnjaci ističu da su empatija, sposobnost izražavanja emocija i postavljanje granica među najvažnijim veštinama koje dete može da nauči.

Deca koja razviju snažne socijalne veštine uglavnom imaju više samopouzdanja, lakše grade prijateljstva i bolje se nose sa stresom i izazovima. Psihoterapeut Kelsi Mora izdvojila je šest rečenica koje često izgovaraju emocionalno zrela i socijalno vešta deca.

"Uznemiren sam"

Kada dete otvoreno kaže kako se oseća, to je znak da je naučilo da prepoznaje i imenuje svoje emocije. Stručnjaci ističu da deca koja mogu da kažu da su tužna, ljuta, zabrinuta ili uplašena lakše razvijaju emocionalnu stabilnost i zdravije se nose sa problemima.

"Brat je uznemiren, treba mu malo prostora"

Ovakva rečenica pokazuje razvijenu empatiju i sposobnost prepoznavanja tuđih osećanja. Deca koja razumeju da je nekome potreban mir ili vreme da se smiri obično bolje funkcionišu u društvu i imaju kvalitetnije odnose sa vršnjacima.

"Ko će biti tamo?"

Iako na prvi pogled deluje kao obično pitanje, stručnjaci kažu da ono pokazuje želju deteta da se pripremi za novu situaciju. Kada roditelji razgovaraju sa decom o tome šta mogu da očekuju, mališani postaju sigurniji, lakše prihvataju promene i manje se plaše nepoznatog.

"Pogrešio sam"

Priznati grešku nije lako ni mnogim odraslima, pa je ova rečenica važan pokazatelj emocionalne zrelosti. Deca koja se ne plaše da priznaju grešku obično odrastaju u okruženju gde se greške posmatraju kao prilika za učenje, a ne kao razlog za kažnjavanje ili stid. Takva deca češće pokušavaju ponovo kada nešto ne uspe iz prvog puta.

"Imam ideju"

Spremnost da iznesu svoje mišljenje i predlože rešenje pokazuje da deca veruju u sebe. Stručnjaci navode da deca koja odrastaju u podsticajnom okruženju češće pokazuju inicijativu, kreativnost i spremnost da sarađuju sa drugima.

"Ne sviđa mi se kada..."

Ova rečenica jedan je od najboljih pokazatelja da dete uči da postavlja zdrave granice. Kada zna mirno i jasno da kaže šta mu smeta, dete razvija samopoštovanje, ali i uči da poštuje granice drugih. Upravo ta veština kasnije igra važnu ulogu u prijateljskim, porodičnim i partnerskim odnosima.

Šta roditelji mogu da nauče iz ovoga?

Prema mišljenju stručnjaka, najvažnije je da roditelji sa decom otvoreno razgovaraju o emocijama i svojim primerom pokažu kako se rešavaju konflikti, priznaju greške i poštuju tuđe potrebe. Socijalne veštine ne uče se iz knjiga — one se svakodnevno grade kroz odnos koji dete ima sa ljudima oko sebe.