Neobično toplo proleće i blaga zima ove godine ozbiljno su poremetili prirodni ritam, pa su se mnoge štetočine u Srbiji pojavile znatno ranije nego prethodnih sezona. Stručnjaci upozoravaju da su lisne vaši, grinje, krompirova zlatica, bele mušice i razne vrste gusenica već počele da napadaju bašte, voćnjake i povrtnjake širom zemlje.

Prema podacima poljoprivrednih savetodavnih službi i agronoma, najveći problemi očekuju se tokom maja i juna, posebno u Vojvodini, centralnoj Srbiji i Pomoravlju, gde su temperature prethodnih meseci bile iznad proseka.

Najugroženiji krompir, paradajz i voćke

Na udaru štetočina trenutno su:

  • krompir
  • kupus
  • paradajz
  • paprika
  • krastavci
  • šljive i jabuke
  • vinova loza

Poljoprivrednici već prijavljuju prve ozbiljnije probleme sa krompirovom zlaticom, koja se ove godine pojavila mnogo ranije.

Agronomi upozoravaju da su posebno opasne larve i jaja, jer za svega nekoliko dana mogu potpuno da unište mlade listove biljaka.

Pored zlatice, sve više problema pravi i lisna vaš koja se brzo širi tokom toplog i suvog vremena, a može preneti i razne biljne viruse.

Zašto ih ove godine ima toliko?

Stručnjaci objašnjavaju da su blaga zima i visoke temperature omogućile velikom broju insekata da prežive bez većih gubitaka.

– Kada nema jakih mrazeva, mnogo više larvi i jaja prezimi u zemljištu i biljnim ostacima. Zbog toga se štetočine u proleće razvijaju brže i napadaju biljke ranije nego inače – upozoravaju agronomi.

Problem dodatno pogoršavaju nagle smene toplog vremena i vlage, koje pogoduju razvoju grinja i gljivičnih bolesti.

Grinje i bele mušice posebno opasne

Baštovani sve češće prijavljuju pojavu grinja na paradajzu, paprici i krastavcima.

Njih je teško primetiti na vreme jer su veoma sitne, ali brzo izazivaju sušenje listova i propadanje biljke.

Stručnjaci upozoravaju da obični insekticidi često ne pomažu protiv grinja i da su za njih potrebni posebni preparati – akaricidi.

Bele mušice takođe predstavljaju veliki problem u plastenicima jer se brzo razmnožavaju i iscrpljuju biljke sišući sokove iz listova.

Prevencija je najvažnija

Agronomi savetuju građanima da ne čekaju da štetočine potpuno preplave baštu.

Preporučuje se:

  • redovno pregledanje biljaka
  • uklanjanje suvih i zaraženih listova
  • čišćenje korova
  • uklanjanje biljnih ostataka iz prethodne sezone
  • rano tretiranje voćaka i povrća

Posebno se savetuje da se ne ostavljaju stare stabljike i lišće u bašti jer upravo tu prezimljavaju insekti i bolesti.

Sve više ljudi koristi prirodnu zaštitu

Zbog straha od hemije, mnogi vrtlari u Srbiji poslednjih godina okreću se prirodnim metodama zaštite.

Jedna od najpopularnijih metoda jeste sadnja:

  • nevena
  • kadifice
  • belog luka
  • bosiljka
  • pelina

u blizini povrća.

Stručnjaci objašnjavaju da ove biljke ispuštaju jaka eterična ulja i mirise koji mogu zbuniti ili odbiti pojedine štetočine.

Na primer, kadifica i neven često se sade uz krompir i paradajz jer mogu smanjiti pojavu insekata i nematoda.

Kako pravilno zaštititi biljke?

Baštovani upozoravaju da nekoliko cvetova nije dovoljno.

Da bi zaštita imala efekta, biljke poput nevena ili kadifice treba saditi gušće:

  • uz ivice bašte
  • između redova povrća
  • na svakih nekoliko biljaka

Što je miris jači i raspoređeniji, efekat odbijanja štetočina može biti bolji.

Oprez tokom narednih nedelja

Stručnjaci smatraju da bi naredne sedmice mogle biti ključne za spas useva jer se očekuje dodatni razvoj insekata zbog toplog vremena.

Zbog toga savetuju vrtlarima i poljoprivrednicima da redovno obilaze bašte i voćnjake, jer rana reakcija ove godine može napraviti ogromnu razliku između zdravog roda i ozbiljne štete.