Prema rečima psihološkinje Suzan Krauss Vitborn, način na koji držimo telo može otkriti mnogo više o našoj ličnosti nego što se na prvi pogled čini. Njena analiza istraživanja pokazuje da ljudi koji često zauzimaju „velike“, otvorene i dominantne poze mogu imati izraženiju sklonost ka manipulaciji, potrebi za kontrolom i iskorišćavanju drugih.

Takvo držanje tela, objašnjava ona, često se povezuje sa osobinama poput psihopatije, takmičarskog ponašanja i verovanja u stroge društvene hijerarhije.

Osnova ovih tvrdnji nalazi se u istraživanju naučnika sa Univerziteta Makgil, koji su proučavali vezu između telesnog stava i crta ličnosti. U studiji je učestvovalo 608 mladih odraslih osoba. Tokom više faza istraživanja učesnici su slali fotografije svojih prirodnih poza, dok su u završnoj fazi naučnici obavljali precizna merenja držanja tela u laboratorijskim uslovima.

Rezultati su pokazali da su osobe sa izraženije uspravnim i „proširenim“ držanjem tela češće ostvarivale više rezultate na testovima koji mere psihopatske tendencije. Istraživači su takođe zaključili da su ovakvi obrasci relativno stabilni tokom vremena.

Vitborn ističe da dominantan govor tela često služi kao alat za uspostavljanje kontrole nad drugima.

„Otvoren, uspravan i proširen stav može biti jasan signal da osoba želi da dominira situacijom ili ljudima oko sebe. Nasuprot tome, ljudi koji su spremniji na kompromis često zauzimaju zatvorenije i povučenije poze“, navodi ona.

U psihološkom smislu, psihopatija ne podrazumeva nužno kriminalno ponašanje, već skup osobina kao što su površni šarm, nedostatak empatije, sklonost manipulaciji i povećana tolerancija na rizik.

Jedan deo istraživanja bavio se i pitanjem da li promena držanja tela može uticati na psihičko stanje osobe. Učesnici su namerno zauzimali dominantne ili submisivne poze — od pogrbljenog držanja sa spuštenim ramenima do potpuno uspravnog stava sa zabačenim ramenima i otvorenim grudima.

Međutim, istraživači su zaključili da sama promena poze ne menja automatski nečiju ličnost ili unutrašnji osećaj moći. Ipak, način držanja tela može značajno uticati na to kako nas drugi doživljavaju.

Vitborn naglašava da pravilno držanje tela nikako ne znači da je osoba psihopata. Ključna razlika je, kako kaže, u prilagodljivosti ponašanja. Ljudi bez izraženih manipulativnih osobina prirodno menjaju govor tela u zavisnosti od situacije, dok osobe sa izraženijom potrebom za dominacijom često gotovo stalno pokušavaju da ostave utisak nadmoći i kontrole.