Njen slučaj, nažalost, nije izuzetak. Hiljade žena svakog dana susreće se sa ponižavajućim i nerealnim zahtevima na poslovima koji se često potcenjuju – posebno u sektoru čišćenja i kućne nege.

U Španiji, veliki broj žena radi kao čistačice u stanovima, kancelarijama, hotelima i domovima za stare. Mnoge od njih imaju srednje ili visoko obrazovanje, ali su, zbog okolnosti, završile u poslovima koji se smatraju „nevidljivim“.

Prema podacima sindikata CCOO i UGT, ogroman procenat žena u ovom sektoru ima diplome koje nikada ne koristi – dok istovremeno ribaju tuđe podove i brišu prašinu po tuđim kućama.

„Ja sam čistačica po izboru, ali nisam ničija sluškinja“

Jedna od njih je i Kristina, žena sa završenim fakultetom, koja otvoreno govori o tome šta sve trpe radnice u ovom poslu. Na društvenim mrežama postala je glas onih koje se inače ne čuju.

„Ljudi misle da sam neobrazovana. A ja sam završila fakultet. Čistačica sam jer sam tako izabrala, ne zato što nemam druge mogućnosti“, kaže ona.

Ipak, dodaje da se svakodnevno susreće sa nepoštovanjem.

„I dalje ima onih koji nude 10 evra na sat i misle da mi čine uslugu. Neki mi čak mere koliko sam vremena provela pijući vodu“, priča Kristina.

Prema podacima španskog Zavoda za statistiku, više od 60 odsto kućnih radnica radi bez regularnih pauza i sa nepredvidivim smenama.

Kap koja je prelila čašu

Ono što ju je posebno razbesnelo bio je zahtev jedne klijentkinje.

„Tražili su da čistim pod na kolenima. Tada sam rekla: ‘Gospođo, ropstvo je ukinuto pre mnogo godina!’“, ispričala je bez ulepšavanja.

Uprkos svemu, Kristina kaže da voli svoj posao, ali ne pristaje na poniženja.

„Najlepši deo mog posla je kada ljudi priznaju da sam dobro uradila posao. To mi je važnije od svega“, poručuje.

Njena ispovest otvorila je širu raspravu o tome koliko su radnice u uslužnim delatnostima izložene pritisku, potcenjivanju i zloupotrebama – i koliko se o tome malo govori.