VELIKA OPOMENA PRED KRSNU SLAVU! Sveštenik upozorava: ''To što radite za trpezom je greh pred Bogom!"

Domaćice planiraju bogatu slavsku trpezu, domaćini uređuju dom, a u vazduhu se oseća toplina zajedništva i duhovne radosti.

Suština krsne slave – spoj vere, tradicije i porodice

Krsna slava nije samo prilika da se porodica i prijatelji okupe oko svečane trpeze. Ona je duboko ukorenjen verski običaj, jedinstven među pravoslavnim narodima, koji spaja veru, tradiciju i porodično zajedništvo.

O značenju i poreklu slave govori otac Predrag Popović, sveštenik koji objašnjava kako je ovaj običaj nastao i zašto je važan da se sačuva u svom izvornom obliku.

Kako je nastala krsna slava kod Srba

Prema rečima oca Popovića, krsna slava kod Srba datira iz vremena kada su pojedine porodice primale hrišćansku veru.
„Slava se vezuje za dan kada je porodica primila hrišćanstvo. Najstariji član domaćinstva tada bi uzeo ime svetitelja na čiji dan je primio veru. Zato se i naziva krsna slava – jer su članovi te porodice tog dana kršteni“, objašnjava Popović.

Vremenom, svetitelj je postao zaštitnik doma i porodice, onaj koji se moli za njihove duše pred Bogom.
Savremeni oblik obeležavanja slave, dodaje sveštenik, počinje sa beogradskim mitropolitom Mihajlom još 1862. godine.

Prava suština slave – zajedništvo i duhovnost

Otac Popović ističe da se suština slave ne ogleda u raskošnoj trpezi, već u duhovnosti i zajedništvu porodice:
„Ako je liturgija ikona carstva nebeskog, slava je njena ikona u domu. Kada domaćin sa sveštenikom lomi slavski kolač, to je simboličan čin jedinstva i vere.“

Tradicionalni elementi kao što su slavski kolač, žito i vino imaju duboko simbolično značenje i deo su crkvenog obreda. Slava je, kaže sveštenik, „mala liturgija u domu“.

Foto: Shutterstock

Post i slavska trpeza – zašto je važno poštovati pravila

Sveštenik posebno upozorava vernike da tokom posnih slava poštuju pravila posta:

„Mešanje mrsne i posne hrane nije primereno. Kada se za posnu slavu, poput Nikolj dana, posluži prasetina, to je kao da je neko udario šamar svom svetitelju“, naglašava Popović.

Prava slavska trpeza treba da bude pripremljena s ljubavlju i poštovanjem, a ne radi utiska ili raskoši.

Slavski kolač i savremeni običaji – pekara ili domaća izrada?

U savremenom, ubrzanom vremenu mnogi domaćini naručuju slavski kolač iz pekare ili organizuju slavlje u restoranu.
Otac Predrag Popović savetuje da se, koliko je moguće, slava obeležava u domu i da se kolač mesi svetom vodicom.

„Slavski kolač, ma kako izgledao, treba da bude plod truda domaćice i domaćina. On predstavlja našu žrtvu i molitvu. Ako se za slavu puši, svađa ili priča o politici, to nije prava slava – njen smisao je u porodičnom miru i zajedništvu“, ističe Popović.

Ko nasleđuje krsnu slavu?

U narodnoj tradiciji veruje se da slavu nasleđuju muška deca, ali sveštenik objašnjava da to nije strogo pravilo:
„To je više stvar dogovora unutar porodice. Žena uvek može da nastavi svoju devojačku slavu ili da slavi svetitelja po svom izboru. Na primer, moja supruga slavi Svetu Petku“, kaže Popović.

Krsna slava je mnogo više od običaja – to je porodični praznik, simbol vere i identiteta Srba.

Bez obzira na to gde i kako se obeležava, najvažnije je da se slavi u duhu ljubavi, molitve i zajedništva, jer upravo u tome leži prava vrednost ovog vekovnog običaja.

BONUS VIDEO 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI