MUSLIMANKA POBEGLA OD KUĆE DA BI SE UDALA ZA SRBINA Priča o Begi i Dušanu koju su svi šaputali sada izlazi na svetlost dana

Pre skoro šest decenija, sudbina je spojila mladu Muslimanku Begu Biberović i Dušana Bajevića, tada mladog fudbalera čiji osmeh i sanjarski pogled nisu ostavljali ravnodušnim. Njihova priča nije bila obična — bila je to priča o ljubavi koja se rodila uprkos svim preprekama, o tajni koja je godinama tinjala i o porodici koju je zauvek promenila.

Bega i Dušan upoznali su se u Mostaru, gradu podeljenom istorijom, kulturom i strastima. Njihov prvi susret bio je slučajan — susret pogleda koji su odmah zapalili iskru. Dan za danom, njihova veza je rasla, šaptali su jedno drugom na obali Neretve, krili se od radoznalih pogleda, jer Begini roditelji nisu odobravali tu ljubav. Oni su pripadali staroj muslimanskoj tradiciji i nisu hteli da njihova ćerka bude deo druge vere. Ali ljubav nije poštovala pravila.

Jedne tople avgustovske večeri 1968. godine, Begina odluka bila je konačna — otišla je od kuće, sa suzama i odlukom u srcu: „Volim samo njega. Nikog drugog.“ U samo nekoliko trenutaka, ona i Dušan odlučili su da nikada neće biti razdvojeni. Tajno su se venčali, protiv volje njenih roditelja, i tako započeli život ispunjen izazovima, ali i dubokom posvećenošću jedno drugom.

Njihova ljubav ubrzo je postala tema šapata u Mostaru. Priče o njihovoj tajnoj vezi i venčanju kružile su gradom. Begini roditelji dugo su verovali da je njihovu ćerku „ukrala“ neka senka sudbine, ne shvatajući da je odluka bila potpuno njena. Čak je postojao trenutak kada su nekoliko ljudi pokušali da je nasilno vrate kući. Bega je hrabro stala pred njih, usred uznemirenosti i straha, izgovarajući: „Venčali smo se. Volimo se. Ovo je moja odluka.“ Tada su se suprotstavljeni povukli.

Iako je ljubav pobedila, put ka pomirenju s porodicom bio je dug. Begini roditelji dugo nisu prihvatali Dušana. Ipak, vremenom, kroz strahove, šapat i godine, počeli su da popuštaju. Ljubav je polako probijala zidove nesporazuma i predrasuda. Na kraju su, posle više od pola veka, svi zajedno stajali rame uz rame — u sreći, u boli, ali i u zajedništvu.

Čak i tokom ratnih godina u Bosni i Hercegovini, njihova porodica ostala je povezana. Dušan je doveo Beginu porodicu u Atinu, pruživši im sigurno utočište. Za njega je to bio trenutak mira — kad je video majku i taštu zajedno nakon svega, znao je da je ljubav koju su zajedno živeli nadmašila sve prepreke.

Ova priča nije samo o Begi i Dušanu. To je priča o veri u ljubav, hrabrosti da se izabere srce umesto tradicije, i o tome kako jedna odluka može promeniti sudbinu generacija.

"Svi u porodici bili su u Mostaru kada je izbio rat, a moja supruga Bega i ja živeli smo u Atini. Međutim, s tri automobila gotovo su svi stigli u Grčku. U to vreme nas je zajedno živelo petnaestero. Moja majka Danica ostala je sama u Mostaru zbog Dilfere, Begine majke, koja je bila nepokretna. Bile su zajedno godinu dana, to je najteži deo mog života. Tada sam uspeo da ih dovedem u Atinu. Tada sam, kad sam prvi put od početka rata video svoju majku i svekrvu, mogao mirno da spavam", rekao je Dušan Bajević svojevremeno za Politiku.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI