NAUČNICI STVORILI 82 JAJNE ĆELIJE OD ĆELIJA KOŽE Pretvorili su ih u embrione, a metodu planiraju dalje da razvijaju - evo kako

Iako je ova naučna metoda daleko od upotrebe u kliničkom okruženju, naučnici se nadaju da bi  mogla da otvori put novim tretmanima plodnosti.

- Pored toga što nudi nadu milionima ljudi sa neplodnošću zbog nedostatka jajnih ćelija ili spermatozoida, ova metoda bi omogućila istopolnim parovima da imaju dete genetski povezano sa oba partnera - rekla je u saopštenju koautorka studije dr Paula Amato, profesorka akušerstva i ginekologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta za zdravlje i nauku Oregona (OHSU).

Eksperiment dokazivanja koncepta opisan je u utorak 30. septembra u časopisu Nature Communications.

Shuterstoock

 

Proces proizvodnje jajne ćelije uključivao je uklanjanje jezgra iz postojeće ljudske jajne ćelije i zamenu jezgrom iz ćelije ljudske kože. Ovaj prvi korak, nazvan prenos jezgra somatske ćelije, korišćen je ranije za kloniranje raznih životinja, uključujući čuvenu ovcu Doli.

Ali istraživači sa Državnog univerziteta OHSU imali su za cilj da naprave funkcionalnu jajnu ćeliju, a ne klon, a jajne ćelije nose polovinu hromozoma kao nereproduktivne ćelije u telu.

Tokom oplodnje, 23 hromozoma jajne ćelije se kombinuju sa 23 hromozoma iz spermatozoida, što rezultira sa ukupno 46. Da bi podstakli svoje improvizovane jajne ćelije da izbace polovinu svojih hromozoma, naučnici su primenili električni impuls i lek pod nazivom roskovitin, koji ometa enzime koji regulišu ćelijski ciklus, proces kojim se ćelije dele.

Shuterstoock

 

Ovaj eksperiment je na kraju rezultirao sa 82 jajne ćelije koje su zatim oplođene spermom putem vantelesne oplodnje (IVF), navodi se u saopštenju.

Međutim, korak oplodnje još uvek nije nepogrešiv — samo oko 9% je stiglo do faze „blastociste“. U tom trenutku, jajna ćelija se podelila i formirala šuplju sferu ćelija koja bi mogla biti uneta u matericu putem vantelesne oplodnje.

Većina jajnih ćelija oplođenih u studiji nije stigla do faze blastociste, već se podelila samo dovoljno puta da bi proizvela ukupno četiri do osam ćelija.

Shuterstoock

 

„Skromna“ stopa razvoja blastociste verovatno proizilazi iz dva faktora, napisali su autori studije u svom radu.

Za početak, hromozomske abnormalnosti su verovatno sprečile dalje deljenje oplođenih jajnih ćelija. I drugo, geni zamenjeni iz ćelija kože verovatno nisu uspešno reprogramirani da bi održali embrionalni razvoj.

Drugim rečima, na neke načine, geni su se i dalje aktivirali kao da su u ćelijama kože, a ne u ćelijama koje se formiraju rano u razvoju.

Shuterstoock

 

Nije jasno koji je problem bio veći problem, ali je verovatno da su oba faktora doprinela, napisali su autori.

Nijedna od jajnih ćelija koje su stigle do faze blastociste nije dalje uzgajana, a pošto su i one nosile hromozomske abnormalnosti, malo je verovatno da bi bile pogodne za upotrebu u vantelesnoj oplodnji, primetili su istraživači.

Ove abnormalnosti su uključivale previše ili premalo hromozoma, iako su u proseku završile sa 46. Neke jajne ćelije su takođe nosile više kopija istog hromozoma ili su im potpuno nedostajali određeni hromozomi.

Shuterstoock

 

Dakle, za sada je tehnika „previše neefikasna i visokog rizika da bi se odmah primenila u kliničku primenu“, rekla je za Science News Kacuhiko Hajaši, istraživačica matičnih ćelija na Univerzitetu u Osaki, koja nije bila uključena u studiju.

Autori studije su takođe primetili da „u ovoj fazi to ostaje samo dokaz koncepta i da su potrebna dalja istraživanja kako bi se osigurala efikasnost i bezbednost pre budućih kliničkih primena“.

U budućnosti, tim planira da istraži kako bolje orkestrirati prepolovljavanje, a zatim udvostručavanje hromozoma unutar jajne ćelije. Cilj bi bio da se bolje zabeleži šta se dešava u prirodnoj ljudskoj trudnoći tako da se pravi hromozomi izgube u početnom prepolovljavanju, a zatim pravilno upare sa novim hromozomima tokom oplodnje, piše Live Science.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI