SUŠI VAM SE DRVO U DVORIŠTU Evo šta kaže narodno verovanje naših predaka

Imati dvorište danas je luksuz, ali i velika odgovornost. Nije dovoljno da trava bude pokošena i ograda okrečena – dvorište je nekad bilo produžetak doma, svet prostor u kom se ogledala i duša kuće. Naši stari nisu sadili tek da bi bilo lepo – svako drvo i cvet imali su svoje značenje, svrhu i moć.

Ako vam je neko drvo uvenulo, krošnja se osušila, a korenje počelo da podiže temelje – to nije samo znak za seču, već i opomena. Prema narodnom verovanju, to znači da je vreme za promenu. I ne bilo kakvu – već onu koja se poštuje vekovima.

Započnite s onim što je čuvalo naše pretke – svetim drvećem i biljkama

Na prvom mestu, čuvarkuća. Nije slučajno stajala na krovu. Verovalo se da štiti dom od udara groma, zlih sila i nenadanih nevolja. Niska, skromna biljka – ali s moćnom simbolikom. Čuvala je kuću baš kao što domaćica čuva porodičnu vatru.

Tu je i perunika, biljka posvećena bogu groma Perunu – ime joj nije bez razloga. Sadi se blizu kuće, uz kapiju ili stazu. Kažu da tera zlu sreću i lošu energiju.

Ako imate mesta za drvo – posadite hrast lužnjak. On ne daje samo gust hlad i veličanstven prizor, već i osećaj zaštite. Hrast je oduvek bio simbol snage i opstanka. Narod ga nije dirao bez preke potrebe – čak se i danas pored nekih starih hrastova ljudi prekrste u prolazu.

Lipa je pak bila simbol mira, sloge i zdravlja. Njeni cvetovi leče, privlače pčele, a medovina od lipinog meda nekad je bila jedina poslastica. Lipa se nije sadila tik uz kuću, već malo dalje, da ne baci previše senke na dom – jer previše hlada može da donese i hladne odnose.

Ne zaboravimo ni vrbu. Njoj se narod obraćao s poštovanjem – čak je i kažnjavanje dece bilo „blago kao vrbina grana“. O njoj su pevale pesme, a na praznike kao što su Mladenci i Cveti, njene grančice su se koristile u obredima. Vrba je nežna i meka, ali uporna – koren joj nalazi vodu, a kora leči prehladu.

U dvorištu se nekad nije sadilo šta je bilo moderno, već ono što se poštovalo

Naši preci nisu imali dizajnerske saksije i egzotične biljke iz kataloga. Sadili su ono što ima dušu. I što štiti.

Zato, pre nego što kupite novu baštensku garnituru i zatražite „moderno“ uređenje, zapitajte se – da li vaša avlija ima srce? Ima li senu pod kojom se može odmoriti, biljku koja štiti, i cveće koje miriše na detinjstvo?

Nekad nije sve u estetici – nešto je i u duši zemlje koju gazimo.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI