MOŽE DOĆI I DO DEMENCIJE Doktori povezali mašinu za sudove, šporet i frižider s opasnim bolestima

Iako se ređe pominju u kontekstu kuhinje, veš mašine mogu širiti hemikalije iz deterdženata i omekšivača koji sadrže kancerogene materije.

Kuhinja se često doživljava kao srce doma – mesto gde se pripremaju obroci i okuplja porodica. Međutim, prema sve većem broju naučnih studija, upravo ona može biti izvor ozbiljnih zdravstvenih rizika, uključujući demenciju, rak, neplodnost, pa čak i trovanje hranom. I dok se najčešće sumnja usmerava ka kontaminiranoj hrani, opasnosti vrebaju i iz samih kućnih aparata i površina koje svakodnevno koristimo.

Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), godišnje se u SAD zabeleži 48 miliona slučajeva bolesti izazvanih hranom, što rezultira sa 128.000 hospitalizacija i oko 3.000 smrtnih slučajeva.

Kuhinjske površine – leglo patogena

Radne površine u kuhinji idealno su mesto za razvoj bakterija, posebno zbog loših higijenskih navika i ukrštene kontaminacije. Dr Darin Detviler, stručnjak za bezbednost hrane sa Univerziteta Nortistern u Bostonu, upozorio je da se broj slučajeva trovanja hranom povećava od poslednjeg velikog izveštaja CDC-a iz 2019.

„Svaki put kad prebrišete radnu površinu ili operete sudove, postoji rizik da prenesete milione štetnih mikroba na ruke, pribor i hranu“, rekao je za HuffPost.

Studija iz 2017. objavljena u časopisu Food Protection Trends pokazala je da nepravilno rukovanje sirovim mesom i neoprano povrće znatno povećavaju rizik od infekcija poput E. coli i salmonele – a bakterije se mogu preneti čak i na odeću koju nosite.

Sunđeri – inkubatori za milijarde bakterija

Iako ih mnogi koriste za čišćenje, kuhinjski sunđeri mogu biti najprljaviji predmet u kući. Njihova vlažna i porozna struktura savršena je za razvoj mikroorganizama, upozorava stručnjakinja za bezbednost hrane Silvija Anderson.

Studija iz 2017. u Scientific Reports otkrila je čak 45 milijardi bakterija po kvadratnom centimetru sunđera, uključujući i opasne sojeve poput Staphylococcus aureus i Pseudomonas aeruginosa, koji mogu izazvati ozbiljne infekcije kože, naročito kod ljudi s oslabljenim imunitetom.

Sudopera – opasnija od WC šolje?

Zbog ostataka hrane i vlage, odvodi sudopera postaju idealno mesto za razvoj bakterija. U njima se stvaraju biofilmovi koji omogućavaju opstanak patogena kao što su E. coli, salmonela i pseudomonas.

Prema studiji iz 2016. objavljenoj u Journal of Applied Microbiology, kuhinjske sudopere često su prljavije od WC šolja.

Daske za sečenje – drvene ili plastične?

Daske za sečenje spadaju u najrizičnije kuhinjske alate, kaže Anderson. Ako se ista daska koristi za sirovo meso i povrće bez pranja između, bakterije poput Campylobacter i E. coli lako se prenose.

Britanska Agencija za standarde hrane izvestila je 2023. da je polovina domaćinstava imala daske kontaminirane bakterijama. Drvene daske imaju prirodna antimikrobna svojstva, ali ih treba redovno premazivati uljem. Plastične daske, iako perive u mašini, brzo se oštećuju i zadržavaju bakterije.

Mašine za sudove – izvor mikroplastike i demencije?

Naučnici sa Univerziteta Kvinslend upozoravaju da mašine za sudove mogu oslobađati mikroplastiku, posebno tokom pranja plastičnih posuda. Ove čestice mogu preći krvno-moždanu barijeru i povezane su s demencijom, rakom, bolestima srca i sterilitetom.

Studija iz 2025. pokazala je da samo jedan ciklus pranja može osloboditi skoro milion čestica mikroplastike.

Frižideri – hladna zamka

Frižider bi trebalo da štiti hranu, ali prema profesorkama Džudit Evans i Olesji Omelčenko, temperatura iznad 5°C omogućava opstanak bakterija kao što su listerija i salmonela. Problem je što mnogi frižideri nemaju precizne termometre, a često otvaranje vrata dodatno podiže temperaturu.

Plinski šporeti – kao da živite s pušačem

Dr Ben Evald navodi da plinski šporeti ispuštaju azot-dioksid i druge štetne čestice koje se zadržavaju u plućima i izazivaju astmu, alergije, pa čak i upalu pluća. Takođe emituju formaldehid i benzen – poznate kancerogene. Istraživanje iz 2023. navodi da je 12,7% slučajeva dečije astme u SAD-u povezano s emisijama iz plinskih šporeta.

Posuđe – tihi otrov iz tiganja i lonaca

Tiganji s nelepljivim premazom često sadrže tzv. „večite hemikalije“ – PFAS spojeve koji se godinama zadržavaju u telu i okolini. Povezani su s hormonskim poremećajima, sterilitetom i rakom. Dr Nejtan Koen iz bolnice Maunt Sinaj posebno savetuje ženama koje planiraju trudnoću da izbegavaju posuđe s PFAS-om.

Mikrotalasne rerne – tihi izvor bakterija

Ako se ne čiste redovno, mikrotalasne rerne mogu postati leglo bakterija. Istraživanje iz 2024. objavljeno u Frontiers in Microbiology otkrilo je prisustvo opasnih bakterija poput Staphylococcus aureus, koje mogu izazvati infekcije, uključujući i sepsu ako uđu u krvotok.

Veš mašine – nevidljivi toksini u odeći

Iako nisu u kuhinji, veš mašine mogu širiti hemikalije iz deterdženata i omekšivača koji sadrže kancerogene spojeve. Studija iz 2011. u časopisu Air Quality, Atmosphere and Health pokazala je da su deterdženti i mirisni proizvodi glavni izvor isparljivih organskih jedinjenja poput acetaldehida i benzena.

Kante za đubre – mesto gde botulizam vreba

Botulizam je retka, ali smrtonosna bolest izazvana bakterijom Clostridium botulinum, koja može nastati u pokvarenoj hrani ili kućnom otpadu. Studija iz 2018. opisuje slučaj paralize kod para iz Nemačke koji su konzumirali pokvareno povrće iz domaće konzerve.

Simptomi uključuju vrtoglavicu, dupli vid, zamućen govor i probleme s disanjem.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI