„STIV“ JE FILM KOJI ĆE VAS RAZORITI! Kilijan Marfi u ulozi nastavnika koji se bori za decu koju je sistem zaboravio!

Radnja:
Radnja filma smeštena je u sredinu 1990-ih i prati jedan ključni dan u životu direktora škole za reformu, Stevea, i njegovih učenika u ustanovi koja predstavlja poslednju šansu za decu zapostavljenu od društva. Dok Steve pokušava da očuva integritet škole i spreči njeno zatvaranje, gledaoci prate njegove unutrašnje borbe sa mentalnim zdravljem. Paralelno s njegovim izazovima, upoznajemo Shya, problematičnog tinejdžera uhvaćenog između prošlosti i budućnosti, koji pokušava da pomiri unutrašnju ranjivost sa impulzima ka samodestrukciji i nasilju.

Recenzija:

Kilijan Marfi je stigao u fazu karijere u kojoj može birati projekte po svom nahođenju. Marfi je oduvek bio prilično selektivan sa svojim ulogama, retko izlazeći iz okvira drama, što se vidi i u filmovima poput akcije „Free Fire“ iz 2016. godine i romantične komedije „Watching the Detectives“ iz 2007. godine. Kao producent i glavni glumac, Marfi donosi „Steve“, emotivnu melodramu o reformskim učenicima i borbama nastavnika u Engleskoj 1990-ih, koja i danas ostaje izuzetno relevantna. Film je zasnovan na noveli „Shy“ autora Maxa Portera i tipičan je nezavisni projekat koji se oslanja na finansijski i kreativni uticaj glumca visokog renomea, kakav Marfi sada ima nakon uspeha „Openhajmera“. „Steve“ zauzima mesto pored filmova poput „Stand and Deliver“ i „Lean on Me“ kao emotivno snažan prikaz trenutka u životu škole, njenog osoblja i učenika, koji dugo ostaje u sećanju.

Filmovanje je izvedeno u handheld, verité stilu. Film počinje intervjuom Stevea (Kilijan Marfi ) sa novinarskom ekipom koja dolazi da snimi reportažu o školi. Škola je puna učenika koji su isključeni iz javnih škola i prisiljeni da pohađaju ustanovu koja je bolje opremljena za njihove emotivne i ponašajne izazove. Učenici se međusobno sukobljavaju i prete osoblju podfinansirane škole, uključujući socijalne radnike i psihijatre, poput Jenny (Emily Watson). Novinari intervjuišu različite učenike, uključujući Nabza (Ahmed Ismail), Jamieja (Luke Ayres), Asha (Joshua Barry) i Cala (Archie Fisher), koji se trude da šokiraju ili psuju pred kamerama. Osoblje se istovremeno bori da održi red, dok Amanda (Tracey Ullman) i nova nastavnica Shola (Little Simz) iznose svoje pritužbe Steveu, koji balansira između birokratskih zahteva i odgovornosti kao nastavnika i medijatora.

Printskrin

 

Šokantan preokret za Stevea i učenike dolazi sa dolaskom lokalnog političara Sir Hugha Montaguea Powella (Roger Allam), koji im saopštava da će škola biti zatvorena do kraja godine. Za Stevea, svet se urušava jer želi samo da pomogne svojoj deci. On se i dalje nosi sa traumom iz prošlosti, što mu dodatno daje motivaciju da brine o mladima u riziku. Njegova bliska veza sa Shyem (Jay Lycurgo), jednim od najpametnijih učenika koji se suočava sa porodičnim problemima i nasilnim ispada prema roditeljima, centralna je za film – Steve i Shy služe kao ulaz u svet osoblja, odnosno učenika. Prvih dve trećine filma prikazuju hronološke trenutke od jutra do kasnog večernjeg sata, gde ništa ne ide kako treba.

Za razliku od filmova koji prikazuju nastavnike kao idealističke heroje sposobne da pouče nemoguće (npr. „Dangerous Minds“), „Steve“ prikazuje nastavnike kao složene, ponekad ranjive osobe koje se bore za problematičnu decu, a ne pišu ih kao izgubljene slučajeve. Tracey Ullman briljira kao nastavnik koji iznosi sve što je loše kod učenika, ali pokazuje i duboku naklonost prema njima. Little Simz i Emily Watson pokazuju psihološke pukotine koje se javljaju kada nastavnici ne uspevaju da odvoje posao od emocionalnog uticaja, što je naročito vidljivo u Murphyjevom prikazu Stevea – idealističkog nastavnika koji se, ipak, oslanja na alkohol. Povezanost između onoga što Steve potiskuje i Shyjevih ispada naglašava sličnosti između njih, dok film pokazuje da iskustvo i godine ponekad prave razliku.

Max Porter je sam adaptirao svoju novelu „Shy“, menjajući fokus sa tinejdžera na nastavnika, što omogućava Marfiju da privuče širu publiku. Iako su Steve i Shy centralni likovi, scenario je teži na strani Stevea. Režiser Tim Mielants, koji je sa Marfijem  radio i na filmu „Small Things Like These“ iz 2024, vešt je u vođenju glumca u adaptacijama romana. Period 1990-ih iskorišćen je efektno, kroz modu i muziku, čime se iz narativa isključuju tehnološke inovacije koje bi savremeni tinejdžeri koristili. Kamkorder i lični diktafon koje Steve koristi za beleženje svojih misli dodatno doprinose priči, a njihova upotreba bi bila otežana sa modernim telefonima. Uprkos periodskom okruženju, film deluje kao da istražuje univerzalne izazove likova, posebno u haotičnom srednjem delu filma, pre nego što završi šokantnim i emotivnim završetkom, koji ipak ne dostiže puni potencijal.

„Steve“ uspeva da bude potresna i emotivna priča o onima koje sistem često izneveri. Međutim, film povremeno sam sebi stvara prepreke nizom izazova koji se nadovezuju, umesto da grade ka većem cilju. Prvih dve trećine filma deluju gotovo kao drugačiji film u poređenju sa završnim činom, koji donosi intenzivne i traumatične elemente koji nisu u potpunosti iskorišćeni. Ipak, film funkcioniše zahvaljujući konstantno izvanrednom Marfiju, koji ponovo tumači emocionalno iscrpljenog i ozbiljnog protagoniste. Čak i ako Marfi nastavi da bira ovakve uloge, on ih igra briljantno, iako će se možda jednog dana vratiti žanrovima koji su lakši i optimističniji nego što je bio u poslednje dve decenije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI