Tri decenije od misterioznog samoubistva Mije Gavrana – čoveka koji je poznavao podzemlje, politiku i moćnike. Šta se zaista dogodilo?

Navršilo se tačno 30 godina od smrti Miodraga Batričevića, u javnosti poznatijeg kao Mija Gavran, čoveka čiji je život bio obavijen misterijom, kontaktima sa moćnicima i pričama koje su isplivale tek nakon njegove tragične smrti.

Sve do tog kobnog dana, ime Miodraga Batričevića nije se javno dovodilo u vezu sa beogradskim podzemljem. Međutim, u nedelju, 17. decembra 1995. godine, odmah nakon porodičnog ručka, Mija Gavran je u svom domu sebi oduzeo život ispalivši hitac iz revolvera u glavu, i to pred članovima porodice. Istraga je formalno okončana, ali zvanični motivi ovog samoubistva nikada nisu objavljeni, što je ostavilo prostor za brojne spekulacije.

Iako je njegova smrt bila šok za javnost, detalji iz njegove biografije naknadno su ga čvrsto povezali sa sivim zonama tadašnjeg društva.

Batričević je rođen 1951. godine kao sin potpukovnika Jugoslovenske narodne armije. Odrastanje u strogoj, vojnički disciplinovanoj porodici ostavilo je snažan trag, pa je Mija još kao mlad odlučio da se osamostali. Napustio je roditeljski dom, ali i fakultet na kojem je dotad beležio izuzetne uspehe i gotovo isključivo najviše ocene.

Nakon toga započeo je putovanja širom Evrope, tokom kojih je, prema pojedinim izvorima, navodno uspostavio kontakte sa Službom državne bezbednosti. Iako ovaj podatak nikada nije zvanično potvrđen, niti je Batričević o tome javno govorio, u knjigama bivšeg obaveštajca Bože Spasića i novinara Marka Lopušine navode se njegove veze sa SDB-om. U tim zapisima Mija Gavran opisan je kao izuzetno sposoban operativac, natprosečno inteligentan, hrabar i samostalan, osoba koja je mogla da obavlja složene zadatke od posebnog značaja za državu.

Do 7. septembra 1990. godine radio je kao šef recepcije u hotelu „Toplice“. Ipak, njegova ambicija bila je mnogo veća – želeo je da postane direktor prestižnog beogradskog hotela „Mažestik“. Taj cilj je, prema tadašnjim pričama, i ostvario, uz pomoć uticajnih i anonimnih prijatelja.

Od trenutka kada je preuzeo rukovođenje hotelom „Mažestik“, pa sve do smrti, Mija Gavran vodio je život na visokom nivou. Sagradio je luksuzan stan u potkrovlju zgrade preko puta hotela, iznad Kluba prosvetne zajednice, vozio skupoceni automobil i bio stalni član biranog društva. Njegov dom i hotel posećivali su ljudi iz beogradskog podzemlja, estradne ličnosti, novokomponovani bogataši, pripadnici policije, ali i političari.

U dobro obaveštenim krugovima tada se govorilo da se, pored direktorskog posla, bavio i unosnim, ali rizičnim poslovima sa naftom i cigaretama. Prema tim tvrdnjama, u jednom trenutku došlo je do ozbiljnog problema, nakon čega su mu pojedinci oduzeli automobil, a zatim i novi stan u koji se nikada nije uselio. Takođe se spekulisalo da je bio sklon kockanju, te da su se njegovi dugovi popeli na više od tri miliona nemačkih maraka.

I pored svega, poznato je i da je Mija Gavran u hotelu „Mažestik“ pomagao izbeglicama – mnogima je omogućavao privremeni smeštaj i hranu dok se ne snađu u teškim ratnim okolnostima.

Prema najčešće pominjanoj verziji događaja, Batričević je pozajmio veliku sumu novca i uložio je u uvoz više šlepera cigareta. Međutim, ta roba je, navodno po nalogu jednog moćnog čoveka, zadržana na granici i nikada nije stigla do krajnjeg odredišta. Taj finansijski slom, kako se veruje u upućenim krugovima, bio je ključni okidač zbog kojeg je Mija Gavran odlučio da sebi oduzme život.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI