vedrana i marko gaje povrće
Foto: Alo/Foto: printscreen/facebook

 Hrabro su zakoračili i u proizvodnju batata pre pet godina.

Uzgojem slatkog krompira, koji je sve više tražen na domaćem tržištu, počeli su da se bave 2018. godine. Batat su počeli da gaje jer su uvideli da na našem tržištu nema u ponudi ovog povrća iz domaće proizvodnje.

– Počeli smo sa veoma malim površinama, pola hektara, i s godinama, kako je raslo naše iskustvo i tržište, tako je rasla i naša proizvodnja. Trenutno nam je proizvodnja na dva hektara, a od 2021. godine motivišemo i edukujemo i druge proizvođače, naše partnere, da proizvode ove proizvode i zajedno nastupamo na tržištu – započinje svoju priču Vedrana.

Proizvodnja isključivo iz rasada

Proizvodnja batata se potpuno razlikuje od proizvodnje krompira. Batat je tropska, dvogodišnja biljka koja se proizvodi iz rasada.

– Proizvodnja rasada počinje u februaru u plastenicima, a rasađuje se od sredine maja do sredine juna. Rasad batata može biti sa korenom (kontejnerski rasad) ili bez korena (reznice). Mi proizvodimo ukorenjen rasad, a manji deo i uvozimo neukorenjene reznice iz Španije. Takođe, proizvodimo rasad batata za sve koji žele da se bave njegovom proizvodnjom za ličnu upotrebu ili u komercijalne svrhe – objašnjava Vedrana.

vedrana i marko gaje povrće

Foto: printscreen/facebook

 

 

Uzgoj batata

Vedrana i Marko proizvode nekoliko vrsta batata, međutim, ako mislite da je uzgoj batata lak posao, moramo vam reći da nije. Ipak, njegova prednost u odnosu na običan krompir je u tome, što ste oslobođeni od najvećeg napasnika krompira – krompirove zlatice, kao i najgore bolesti koja napada krompir – plamenjače.

Kako naša sagovornica navodi, sve što znaju o proizvodnji batata naučili su radeći oglede na svojim zasadima. Proizvodnja je veoma izazovna, jer mi nemamo tropsku klimu. Batat je osetljiviji od krompira i traži dosta ručnog rada tokom vegetacije i ubiranja, jer ne postoji mehanizacija prilagođena za ovu biljku. Ipak, donosi mnogo veći prinos.

Nakon vađenja, batat se prvo kali 7-10 dana na 25-30°C uz visoku vlažnost vazduha i kasnije može da se čuva i godinu dana na 12-15°C.

Iskustvo sa subvencijama

Gazdinstvo Vedrane i Marka je mlado. Oboje su agronomi, ambiciozni, kreativni, odgovorni i vredni, sa puno ideja, ali im nedostaju finansijska sredstva da bi napredovali tempom kakvim žele.

vedrana i marko gaje povrće

Foto: printscreen/facebook

 

 

Proizvodnja mini lubenica

– Potrebna nam je nova mehanizacija, jer nam nedostaje radne snage. Do skoro smo radili sa dva traktora koja su zajedno stara 100 godina, tako da nam treba i novi traktor i svašta još što bi nam unapredilo i olakšalo proizvodnju. Konkurišemo i na republičke i na pokrajinske konkurse. Imamo veoma lepu saradnju sa Razvojnom agencijom Vojvodine i Gradskom upravom za privredu. Oni prepoznaju naš potencijal i podržavaju nas. Imali smo prilike da u oktobru izlažemo naše proizvode na sajmu Fruit Attention u Madridu u organizaciji RAV-a, a u februaru idemo na sajam Fruit Logistica u Berlinu, i ta vrsta podrške nam mnogo znači – kaže Vedrana.

vedrana i marko gaje povrće

Foto: printscreen/facebook

 

 

Na početku su proizvode smo prodavali na pijaci kako bi se približili kupcima, iako si tada bili nepoznati. Danas sarađuju sa nacionalnim marketima, a plan im je i izvoz.

– U prve dve tri godine proizvodnje mnogo vremena i sredstava smo ulagali u marketing i edukaciju kupaca o našim proizvodima. Danas ima i drugih proizvođača ovih proizvoda, i to nam je mnogo drago, jer to samo znači da nismo pogrešili, a prodaja je sada mnogo lakša, jer je sve više ljudi upoznato sa predivnim ukusima hrane koju im donosimo sa naših njiva -.kaže Vedrana.

Agrosmart

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading