novac
Foto: Alo/Аlo!/M.Š.

 

Ugostiteljstvo generalno ima problem sa radnom snagom, a na tržištu rada posebno su deficitarni kuvari. Kadrovi kojima je ta struka zanimanje su među najtraženijima, što im omogućava da relativno lako dođu do posla.

Nedostatak kuvara i sve veća potražnja za tim kadrom u Srbiji pojačani su i time što je ovo deficitarno zanimanje i u mnogim drugim zemljama, posebno onima u kojima je turizam razvijena privredna grana. Upravo je to razlog što su glavni kuvari dobro plaćeni za posao koji obavljaju, prenosi Biznis.rs.

„Plate kuvara zavise od poslovanja samog restorana, što je opet vezano za kvalitet kuhinje i samog šefa kuhinje. Plata glavnog kuvara u Novom Sadu se kreće od 120.000 do 150.000 dinara, u Beogradu mesečna zarada ide do 200.000 dinara“, kaže za Biznis.rs predsednik Upravnog odbora Udruženja šefova kuvara Srbije Goran Radivojević koji je i profesor na katedri za gastronomiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

On dodaje da su i ostali poslovi u kuhinjama restorana solidno plaćeni, tako da stučni kuvar koji samostalno obavlja posao zaradi između 60.000 i 90.000 dinara.

Sagovornik Biznis.rs, koji ima iskustva rada i u kuhinji i u obrazovnom sistemu, kao jedan od ključnih problema u ovoj oblasti naglašava sistem školovanja, jer naši programi nisu usklađeni sa trendovima koji su trenutno aktuelni u gastronomiji.

„Posebno je izražen problem u programu srednjih škola i onoga što se uči na fakultetima i višim školama. Nastavni kadar u srednjim školama je uglavnom bez iskustva i teško je očekivati od njih da selektuju i pripreme kvalitetne pojedince za rad u struci. Nadam se da će ideja sa dualnim obrazovanjem uspeti da promeni trenutnu situaciju“, ističe Radivojević.

On dodaje da ispred strukovnog udruženja može da inicira dodatni rad na edukaciji, usavršavanju i da kroz neformalno obrazovanje pokuša da utiče na kvalitet kuvara koji bi posle našli posao u Srbiji.

„Generalno, kada pričamo o kvalitetu u struci, Srbija je jedna od zemalja koja ima kuvare na visokom nivou. Razne okolnosti su uticale na to da jedan broj kuvara svoju sreću potraži u inostranstvu, a jedan broj iz raznih razloga je odlučio da izađe iz profesije. Kulinarstvo je jako lep posao, ali zna da bude stresan jer si u velikom broju slučajeva u situaciji da biraš posao ili porodica“, navodi Radivojević.

On upozorava da je jedan od problema u ugostiteljstvu odnos poslodavaca prema zaposlenima.

„Bez obzira na to što smo mi kuvari navikli da radimo bez radnog vremena, to se nije odrazilo na odnos poslodavaca prema radniku kojeg treba da sačuva. Ne traži radnik uvek novčanu naknadu, ponekad je dovoljna i reč podrške i ljudski odnos. To su problemi koji pritiskaju kuvare. Ako mesečno ima oko 180 radnih sati za većinu zaposlenih, kod kuvara broj sati ide i do 270 mesečno, a veliki deo firmi, čast izuzecima, prosto ne obraća pažnju na vreme provedeno na poslu“, objašnjava Radivojević.

On precizira da po kvalitetu naši kuvari mogu da se porede sa kolegama u inostranstvu, posebno što se u svetu školuju za usku specijalizaciju jednog posla, dok su naši kuvari navikli da rukovode celokupnim procesom rada, od nabavke do realizacije.

„Smatram da imamo kvalitetnih kuvara, jer da nije tako ne bi bili traženi u svetu gde su svojim radom zaslužili mesta u priznatim restoranima i hotelima“, navodi Radivojević i dodaje da pohvale za naše restorane koje stižu od renomiranih svetskih institucija ne treba pripisivati samo kuvarima.

„Ugostiteljski objekat mora da funkcioniše kao tim. Zajednički rad ekipe koja učestvuje u procesu rada, gde sve funkcioniše, je ključ uspeha“, zaključuje Radivojević.

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading