Banke u Srbiji odobrile su olakšice za otplatu ukupno 1.825 partija kredita, dok je pozitivno rešeno 79 odsto svih obrađenih zahteva koje su građani podneli za ovu vrstu podrške. Podatke je objavila Narodna banka Srbije, ističući da novi sistem pomoći već daje konkretne rezultate.

Osnov za ove mere predstavlja Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je usvojen u martu 2025. godine. Njime je bankama propisana obaveza da klijentima koji se nađu u teškim životnim okolnostima ponude odgovarajuće modele olakšane otplate, kako bi mogli da nastave redovno izmirivanje svojih obaveza ili lakše prevaziđu finansijske probleme.

Nakon usvajanja zakona, Narodna banka Srbije je u septembru iste godine donela posebnu Odluku o olakšicama u otplati kredita. Tim dokumentom precizno su definisana prava korisnika kredita, kao i obaveze banaka prilikom sprovođenja ovih mera.

Rezultati za prvo tromesečje 2026. godine pokazuju da se propisana rešenja primenjuju u praksi i da građani koji zapadnu u finansijske teškoće mogu da pronađu održiv način za nastavak otplate kredita u saradnji sa bankama.

Tokom tog perioda obrađeni su zahtevi koji su se odnosili na ukupno 2.321 partiju kredita, a ukupan dug po tim zajmovima iznosio je približno 2,3 milijarde dinara.

Od ukupnog broja obrađenih zahteva, olakšice su odobrene za 1.825 partija kredita. Dug po tim kreditima u trenutku odobravanja pomoći iznosio je oko 1,9 milijardi dinara.

Pored zahteva koje su podneli sami građani, banke su u pojedinim slučajevima reagovale i bez inicijative klijenata. Tako su olakšice primenjene na još 913 partija kredita nakon što su banke, kroz praćenje redovnosti otplate, uočile prve pokazatelje finansijskih poteškoća svojih korisnika.

Kod tih kredita ugovoreni iznos iznosio je oko 968 miliona dinara, dok je dug u trenutku pokretanja postupka na inicijativu banaka bio gotovo 874 miliona dinara.

Narodna banka Srbije ocenjuje da ovakvi podaci potvrđuju značaj preventivnog pristupa i blagovremene reakcije banaka, koje mogu pomoći klijentima da izbegnu ozbiljnije probleme u otplati svojih obaveza.

Sa druge strane, od ukupno 496 partija kredita za koje olakšice nisu odobrene, banke su odbile 310 zahteva, dok u 186 slučajeva korisnici nisu prihvatili ponuđene modele pomoći.

Najveći broj zahteva odnosio se na gotovinske kredite, koji su činili 76 odsto svih obrađenih predmeta, odnosno 1.761 partiju kredita.

Po sedam odsto zahteva odnosilo se na dozvoljena prekoračenja, dok su krediti za obrtna sredstva i kreditne kartice učestvovali sa po šest odsto. Stambeni krediti činili su tri odsto svih obrađenih zahteva, odnosno ukupno 65 partija kredita, pri čemu su olakšice odobrene u 81,5 odsto slučajeva.

Najčešći razlog zbog kojeg su građani tražili pomoć bio je gubitak zaposlenja, koji je zabeležen u 53,7 odsto zahteva. Značajno smanjenje prihoda navedeno je u 19,2 odsto slučajeva, ostale životne okolnosti u 14,6 odsto, teška bolest u 8,7 odsto, teške porodične prilike u 2,3 odsto, teške povrede u jedan odsto, dok je razvod braka bio razlog u 0,6 odsto podnetih zahteva.

Kada je reč o merama koje su najčešće odobravane, banke su uglavnom produžavale rok otplate kredita, samostalno ili u kombinaciji sa drugim pogodnostima. Među njima su smanjenje kamatne stope, odlaganje plaćanja obaveza ili izmena vrste ugovora.

Veliki broj korisnika iskoristio je i mogućnost privremenog prekida otplate kredita, pri čemu se nije obračunavala kamata na dospele, a neizmirene obaveze. Pored toga, pojedinim klijentima omogućeno je i odloženo izmirivanje celokupnog duga.

Iz Narodne banke Srbije poručuju da rezultati ostvareni tokom prvog tromesečja 2026. godine potvrđuju da je sistem olakšica postavljen kao efikasan mehanizam podrške građanima koji se tokom otplate kredita suoče sa ozbiljnim životnim i finansijskim izazovima.

Centralna banka najavila je da će i ubuduće pratiti primenu ovih mera i kroz redovan nadzor kontrolisati da li banke postupaju u skladu sa propisima. Ukoliko budu utvrđene nepravilnosti, biće naloženo njihovo otklanjanje uz izricanje odgovarajućih sankcija, piše Blic.