PENZIONERI, FOND PIO SE OGLASIO O VIŠE VAŽNIH NOVČANIH PODRŠKI: Kreću se u rasponu od 4.000 do 76.000 dinara

Pravo na penziju predstavlja suštinu penzijskog i invalidskog osiguranja. Bilo da se radi o starosnoj, invalidskoj ili porodičnoj penziji, osnovna svrha penzije je obezbeđivanje finansijske sigurnosti korisnicima u situacijama kada, usled starosti, invalidnosti ili smrti člana porodice nisu u mogućnosti da sami obezbede sredstva za život, naglašava se u najnovijem broju zvaničnog glasila Fonda PIO "Glas osiguranika".

Kako ističu iz Fonda PIO, pored penzija, Zakon o penzijskom i invalidskom

osiguranju predviđa i druga prava – pre svega novčane naknade za telesno oštećenje i za pomoć i negu drugog lica.

Ove naknade mogu se koristiti nezavisno od toga da li lice prima platu, samostalno obavlja delatnost, bavi se poljoprivredom ili već koristi penziju.

Takođe, ove dve naknade se međusobno ne isključuju – mogu se primati istovremeno. Pored navedenih, postoji i treća vrsta novčane podrške – naknada troškova sahrane, koja se isplaćuje nakon smrti korisnika penzije i to licu koje je snosilo troškove. Sva ova prava ostvaruju se u skladu sa
zakonom, uz poštovanje precizno definisanih uslova.

U nastavku sledi objašnjenje Fonda PIO na koji način može da se ostvari pravo na novčanu naknadu i koji su uslovi za sticanje prava.

Naknada za telesno oštećenje

Ova vrsta novčane podrške namenjena je licima koja su, usled profesionalne bolesti ili povrede na radu, pretrpela značajno oštećenje tela, bilo da je u pitanju gubitak dela tela ili poremećena funkcija pojedinih organa. Pravo na ovu naknadu imaju kako osiguranici, tako i penzioneri.

Postupak počinje podnošenjem zahteva Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, uz priloženu medicinsku dokumentaciju.

Ukoliko je u pitanju povreda na radu, prilaže se i izveštaj zdravstvenog osiguranja. Zatim se lice upućuje na veštačenje, gde lekar veštak utvrđuje postojanje, uzrok i stepen telesnog oštećenja.

Ako se utvrdi da je oštećenje posledica profesionalne bolesti ili povrede na radu, donosi se rešenje o priznavanju prava na naknadu.

Visina naknade zavisi od stepena oštećenja: za 100 odsto telesnog oštećenja, mesečni iznos naknade trenutno iznosi 13.821,10 dinara. Ukoliko
je stepen niži i iznos je srazmerno manji – na primer, za 70 odsto oštećenja (IV stepen), naknada iznosi 9.674,77 dinara, a za najniži priznati stepen od 30 odsto (VIII stepen), korisniku pripada 4.146,33 dinara mesečno.

U slučaju da je oštećenje nastalo van radnog odnosa – na primer, usled obične bolesti ili povrede u slobodno vreme, van rada – zahtev za novčanu
naknadu se odbija. Ipak, procenat oštećenja se utvrđuje i ta činjenica može biti od koristi u druge svrhe.

Tako, na primer, osobe sa 100 odsto telesnog oštećenja imaju pravo na povraćaj PDV-a pri uvozu automobila ili na razne popuste za javne usluge, troškove kablovske televizije, parkiranja ili putarine. Te beneficije nisu regulisane Zakonom o PIO, ali ih često pružaju javne ustanove ili komercijalne kompanije. Udruženja osoba sa invaliditetom najčešće pomažu članovima da se informišu o ovim pogodnostima, a dostupni popusti i usluge mogu da se razlikuju u zavisnosti od lokalne samouprave.

Naknada za pomoć i negu drugog lica

Pravo na ovu naknadu imaju lica kojima je zbog zdravstvenog stanja, odnosno prirode i težine povrede ili bolesti potrebna svakodnevna pomoć
druge osobe radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba. U ovu kategoriju najčešće spadaju teško pokretne ili nepokretne osobe, slepa lica, oni koji ne mogu sami da se hrane, oblače ili kreću, kao i osobe sa demencijom i hronično oboleli na dijalizi. Zahtev za ostvarivanje ovog prava takođe se podnosi Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, uz obaveznu medicinsku dokumentaciju. Nakon veštačenja, lekarska komisija donosi odluku o tome da li lice ispunjava uslove.

Ako se pravo prizna, korisnik će primati iznos od 33.171,53 dinara mesečno. Ovo je iznos mesečne naknade za pomoć i negu drugog lica koji važi u vreme pisanja ovog članka.

Važno je napomenuti da pravo na ovu naknadu ne zavisi od toga da li je lice u radnom odnosu ili u penziji.

Pravo mogu da ostvare i lica van sistema osiguranja, odnosno lica koja nisu korisnici penzije, niti su u vreme podnošenja zahteva osiguranici bilo koje kategorije. U takvim slučajevima zahtev se podnosi Centru za socijalni rad, a ne Fondu PIO.

Određene kategorije lica imaju pravo i na uvećanu naknadu za pomoć i negu. To su osobe sa telesnim oštećenjem od 100 odsto po jednom osnovu ili najmanje 70 odsto po dva osnova, kao i oni sa trajnim neurološkim ili psihičkim poremećajima. O uvećanju naknade odlučuje Centar za socijalni rad.

Ukoliko se proceni da je moguće poboljšanje zdravstvenog stanja, u rešenju se navodi obaveza kontrolnog pregleda.

On se zakazuje službenim putem i korisnik ne mora sam da podnosi novi zahtev, već će pisanim putem biti obavešten o zakazanom pregledu.

Kao i kod drugih naknada, od ključne je važnosti da se uz zahtev priloži ispravna i potpuna medicinska dokumentacija. Zainteresovano lice treba prvo da se obrati svom izabranom lekaru koji procenjuje da li postoji osnov za podnošenje zahteva i priprema potrebne izveštaje. Ipak, konačnu reč
daje lekarska komisija, čije mišljenje može biti različito od mišljenja izabranog
lekara.

Naknada za pogrebne troškove

Zakonom je propisana i novčana naknada koja se isplaćuje licu koje je snosilo troškove sahrane preminulog korisnika penzije.

Da bi ovo pravo bilo priznato, potrebno je podneti zahtev uz dokaze o troškovima, a to su uglavnom računi za pogrebnu opremu. Takođe se uz zahtev prilaže i podatak o bankovnom računu na koji će se izvršiti isplata.

Lice koje podnosi zahtev ne mora da bude osiguranik niti korisnik penzije kod RF PIO.

Naknada u 2025. godini iznosi 76.369 dinara, bez obzira na stvarnu visinu troškova. Pun iznos se isplaćuje čak i ako su stvarni troškovi bili manji.

Pravo se odnosi na sve kategorije penzionera, bez obzira na visinu njihove penzije ili dužinu staža.

Korišćenje novčanih naknada

Jedna važna napomena odnosi se na korisnike koji se tokom trajanja prava presele u inostranstvo.

U tim slučajevima, neophodno je prijaviti promenu adrese Republičkom
fondu PIO, kao i proveriti da li u novoj zemlji prebivališta mogu da nastave da koriste ostvarenu naknadu.

U mnogim slučajevima, bilateralni sporazumi o socijalnom osiguranju ne predviđaju isplatu ovih naknada van granica zemlje u kojoj je pravo priznato pa o tome treba voditi računa.

Isplata novčane naknade za pomoć i negu drugog lica vrši se i korisnicima koji su smešteni u gerontološki centar ili dom za negu starijih lica.

U takvom slučaju moguće je izabrati i da se isplata vrši na račun ustanove, kako bi se na taj način delimično ili potpuno plaćali troškovi smeštaja. Kod naknade troškova sahrane, ukoliko postoje odgovarajuće indicije, dodatno se proverava da li je u inostranstvu već isplaćena slična pomoć.

Sve novčane naknade u okviru sistema penzijskog i invalidskog osiguranja predstavljaju važan vid podrške i zaštite lica u situacijama kada im je
najpotrebnija. Njihova visina nije povezana sa zaradama ili penzijama korisnika, već je utvrđena zakonom i ista je za sve koji ispunjavaju uslove.

Pravo na ove naknade podrazumeva podnošenje zahteva uz adekvatnu dokumentaciju. Iz tog razloga, važno je da se zainteresovana lica pravilno informišu.

Ova prava svakako mogu značajno da unaprede kvalitet života
građana koji ih koriste, napominju iz Fonda PIO.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI