SRBI PODJEDNAKO JEDU OBE Lekari otkrivaju koja slanina je zdravija - barena ili dimljena, razlika je u jednom sastojku
Foto: Shutterstock

Ako volite da jedete slaninu, sigurno vam je dosta stručnjaka koji kažu da ovoj namirnici ne treba da priđete ni blizu. Nekako je vremenom slaninica svrstana u "lošu" hranu, ali prema rečima stručnjaka, nije baš sasvim tako, jer ova namirnica ima i loših, ali i dobrih strana.

Lekari su saglasni, zahvaljujući brojnim sastojcima, ova poprilično masna hrana zapravo pozitivno deluje na naš organizam, naravno, ukoliko se uzima umereno.

Naučnici i lekari kažu da je optimalno da pojedete 20-30 grama slanine dnevno, ne više. Tako ćete podići energiju, opskrbiti telo vitaminima i drugim korisnim hranljivim materijama.

Šta sadrži slanina: 

vitamine rastvorljive u mastima, uključujući A, D, E
esencijalne aminokiseline - linolensku, stearinsku, palmitinsku i druge
nezasićene i zasićene masne kiseline
minerale u tragovima (cink, natrijum, kalcijum i selen)

Koja je bolja za organizam, dimljena ili barena?

Nedavno su naučnici otkrili da dimljena slanina zadržava sve korisne supstance svinjskog mesa. Odnosno, čak i nakon toplotne obrade, nutrijenti se uopšte ne gube. Takođe, nakon dimljenja se ne menja ni količina kalorija - 700-740 kcal na 100 g. 

S druge strane, u barenoj takođe nema nekih većih izmena u sastavu nakon termiške obrade. Razlika je što je ova slanina obično masnija, jer se takvo meso bira za ovu vrstu obrade. U tom smislu, barena slanina može biti štetnija, kažu lekari i napominju da zapravo najveći problem, a koji važi za sve prerađevine, jesu nitrati, odnosno pojačivači ukusa koji se dodaju namirnicama.

Evo šta možete da očekujete ako jedete slaninu i šta je važno da znate. 

Unosite dosta soli

Slanina sadrži dosta soli, što ne znači da ne treba uopšte da je jedete, već da to imate na umu, kako biste obratili pažnju i na količinu. U četiri nešto deblja parčića slanine nalazi se, u proseku, oko 880 miligrama natrijuma, što je oko 40 odsto preporučenog dnevnog unosa za odrasle.

Preteran unos soli povećava rizik od srčanih bolesti, oštećenja bubrega, kao i osteoporoze.

Unećete vitamine i minerale

Slanina nije samo mast, kako mnogi misle. Ona, zapravo, sadrži i pristojnu količinu vitamina i minerala, i ako je deo dobro izbalansirane ishrane, pomoći će vam da unesete potrebne nutrijente.

Slaninica je, kao i mnogi mesni proizvodi, dobar izvor vitamina B, koji su važni za funkcionisanje ćelija i pomažu da se hrana pretvori u energiju.

Osim toga, sadrži i fosfor i selen, od čega prvi pomaže bubrezima da filtriraju toksine, jača kosti i zube, a drugi obezbeđuje telu antioksidante koji pomažu u ublažavanju uticaja slobodnih radikala na ćelije. U slanini ima i kalijuma, koji je, između ostalog, značajan za kosti i mišiće, ali i kardiovaskularno zdravlje.

Unosite nitrate

Nitrati su supstance koje se sastoje od kiseonika i azota i prirodno se nalaze u nekim namirnicama i ljudskom telu. Međutim, nekim namirnicama se i dodaju da bi duže trajale, a kada se zagreju, menjaju sastav i postaju potencijalno loše po zdravlje.

Pazite na zasićene masti

Kada pojedete četiri deblje rezana parčića slanine, unećete oko osam grama zasićenih masti, što je otprilike 40 odsto preporučene dnevne doze. Ova vrsta masti povećava rizik od srčanih bolesti, pa zato nije baš pametno da slaninicu jedete previše često.

Sadrži i zdrave masti

S druge strane, slanina sadrži i zdravije masti – oko polovine su mononezasićene masti, a polovina od toga dolazi iz oleinske kiseline, koja je dobra za srce. Još 10 odsto masti u slanini su polinezasićene masti, kje uključuju omega-3 masne kiseline.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading