Razorni efekti savremenih ratova više nisu tema akademskih rasprava ili teorijskih analiza, već konkretan problem sa kojim se svakodnevno suočavaju vojni planeri. Prema procenama iznete u analizi nemačkog izdanja Business Insidera, scenario u kojem bi snage NATO-a ušle u direktan oružani sukob sa Rusijom mogao bi da dovede do gubitaka koji bi bili čak veći od onih koje danas trpe ukrajinske snage na ratištu.

Uzrok tome nije samo intenzitet borbi, već i način na koji se savremeni rat vodi, kao i ograničenja u odgovoru na takve uslove.

Jedan visoki oficir Alijanse, govoreći za Business Insider, otvoreno je upozorio da bi takav sukob nosio ekstreman nivo rizika. Upravo taj rizik, kako je naveo, primorava NATO da iznova preispita kompletan sistem zbrinjavanja ranjenih na bojištu. Ključno pitanje više nije samo kako pružiti medicinsku pomoć, već da li je uopšte moguće bezbedno i pravovremeno doći do povređenih.

Većina savremenih linija fronta danas je gotovo neprekidno pod nadzorom bespilotnih letelica. Takva situacija praktično onemogućava primenu koncepta takozvanog „zlatnog sata“ – prvih 60 minuta nakon teške povrede, perioda koji se decenijama smatrao presudnim za spasavanje života.

Pukovnik ukrajinske vojske Valerij Višnjevski, visoki predstavnik Ukrajine u Zajedničkom analitičkom i obučnom centru Ukrajina–NATO (JATEC), ističe da taj koncept danas postoji samo u teoriji. „Takva stvar više ne postoji“, rekao je on bez zadrške.

U realnim uslovima, objašnjava Višnjevski, može se govoriti tek o „zlatnom danu“, pa čak i o „zlatnom mesecu“. Bojište je pod stalnim nadzorom gotovo sto odsto vremena, zbog čega klasična evakuacija ranjenika, kakva je nekada bila standard, danas gotovo da nije moguća.

Vazdušni prostor iznad linija sukoba zasićen je bespilotnim letelicama svih tipova – od izviđačkih do borbenih – što znači da se medicinska evakuacija često mora odlagati dok se ne stvore povoljniji vremenski uslovi ili dok vidljivost ne opadne.

Postoje pokušaji da se ovaj problem prevaziđe primenom novih tehnologija. Kopneni roboti se sve češće pominju kao potencijalno rešenje, ali i oni imaju ozbiljna ograničenja. Lako mogu biti uništeni, skloni su tehničkim kvarovima, a često se zaglavljuju na teškom terenu, čime se problem samo premešta, ali ne i rešava.

Višnjevski upozorava da bi NATO, u slučaju sukoba visokog intenziteta sa Rusijom, gotovo sigurno naišao na iste prepreke sa kojima se Ukrajina danas suočava. Razlika bi, prema njegovim rečima, bila u obimu i razornoj snazi takvog sukoba, što bi za sobom povuklo i znatno veće gubitke na strani Alijanse.

Gotovo četiri godine nakon početka specijalne vojne operacije Moskve, ni Ukrajina ni Rusija javno ne objavljuju precizne podatke o broju poginulih i ranjenih. Ipak, malo ko dovodi u pitanje činjenicu da su ukupni gubici izuzetno veliki.

Podaci koji su se pojavili tokom leta govore o približno 400.000 stradalih na ukrajinskoj strani, uključujući do 100.000 poginulih vojnika. Ruski izvori, sa druge strane, navode da se gubici Oružanih snaga Ukrajine približavaju cifri od dva miliona.

Zapadni lideri već duže vreme upozoravaju da bi sukobi koji se vode na teritoriji Ukrajine mogli da se prošire i na ostatak Evrope.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je prošlog meseca da bi Rusija mogla biti spremna da upotrebi vojnu silu protiv NATO-a u narednih pet godina, upozorivši da bi takav scenario doneo „ogromne gubitke“. Istovremeno, iz Moskve se i dalje ponavlja da ne postoje planovi za napad na Evropu ili zemlje Alijanse.

Unutar NATO-a sve jasnije se sagledava pretnja koju bespilotne letelice predstavljaju za medicinsku pomoć i evakuaciju ranjenih u savremenim ratovima. Zbog toga Alijansa ulaže dodatne napore u pronalaženje rešenja u oblasti medicine i odbrane, sa ciljem da se poveća stopa preživljavanja na bojištu koje je, kako mnogi ocenjuju, „preplavljeno dronovima“.

Na inovacionom konkursu održanom prošlog meseca u Londonu, u organizaciji Komande NATO-a za transformaciju i zajedničkog NATO–Ukrajina analitičkog centra, kompanije iz 20 zemalja podnele su ukupno 175 prijava. Cilj događaja bio je da se iskustva sa terena, prikupljena u realnom vremenu, iskoriste za buduće odbrambeno planiranje zapadnih zemalja.

Među deset finalista našla su se različita rešenja: prenosivi sistemi za lečenje bubrežne insuficijencije, nova nosila za evakuaciju po zahtevnom terenu, zaštićeni komunikacioni portali za medicinsko osoblje, balističke ploče koje mogu poslužiti kao privremeno sklonište, kao i niz drugih inovacija.

Pukovnik britanske vojske Najl Aj Maung, šef medicinskog sektora NATO-a i medicinski savetnik u sedištu Alijanse u Briselu, ove ideje opisao je kao „sistem sistema“. Kako je naveo, ne postoji jedno univerzalno rešenje, već skup različitih alata koji moraju delovati zajedno.

Prema njegovim rečima, NATO trenutno razmatra kako da u potpunosti preoblikuje svoj medicinski sistem kako bi odgovorio zahtevima velikog rata. U tom procesu, iskustva Ukrajine imaju ključni značaj, a događaji poput inovacionog konkursa služe kao veza između bojišta i strateških planera.

Višnjevski smatra da zapadni političari i industrija tek sada u potpunosti shvataju razmere izazova sa kojima se Ukrajina suočava svakodnevno. Jedan od najvećih problema za NATO, kako navodi, jeste spor razvoj novih sposobnosti, dok se situacija na terenu menja znatno brže.

Kod medicinske opreme, istraživanje i razvoj često su usporeni regulatornim i pravnim procedurama koje imaju za cilj bezbednost. Ipak, Maung ističe da većina rešenja koja NATO traži već postoji na tržištu kao proizvodi dvostruke namene – civilne i vojne – što bi moglo značajno da ubrza njihovu nabavku.

Upravo ubrzavanje procesa nabavke razmatra se i u širem kontekstu, ne samo u medicini, jer saveznici pokušavaju da prate tempo tehnoloških promena na savremenom bojištu, gde bespilotne letelice i nove tehnologije igraju ključnu ulogu.

Kako objašnjava Bart Olants, inovacioni broker NATO-a, ako Alijansa želi brzo da reaguje i uvodi inovacije, mora prihvatiti činjenicu da se komercijalne i civilne tehnologije razvijaju znatno brže od tradicionalnih vojnih sistema, naročito kada je reč o nekonvencionalnim sredstvima.

Dok se rat u Ukrajini nastavlja, evropske vojske nastavljaju sa nabavkom naoružanja, jačanjem odbrambenih kapaciteta i pripremama za mogućnost šireg sukoba. Ovaj trend je posebno izražen u državama istočnog krila NATO-a, koje se graniče sa Rusijom.

Mark Rute je u decembru poručio da Evropa mora biti spremna, jer se savremeni ratovi više ne vode „na dohvat ruke“. „Sukob je pred našim vratima“, upozorio je, dodajući da je Rusija vratila rat u Evropu i da se kontinent mora pripremiti za razmere kakve su pamtili naši preci. Koliko je Evropa zaista spremna za takav scenario, ostaje pitanje bez jasnog odgovora.