DA LI UKRAJINI PRETI SCENARIO RUSIJE IZ 1917. GODINE? Analiza koja podiže prašinu

Vojni analitičar i publicista Aleksandar Širokorad ocenjuje da najava Volodimira Zelenskog o formiranju armije od milion vojnika nije samo ambiciozna, već i potencijalno opasna po samu Ukrajinu. U tekstu on upoređuje sadašnju situaciju sa istorijskim događajima iz 1917. godine u Rusiji, kada su se, prema njegovim rečima, milioni naoružanih vojnika u rasulu pretvorili u najrazorniju unutrašnju silu. Širokorad smatra da bi nešto slično moglo da se desi i Kijevu, bude li nastavio rat bez kontrole i jasne vizije.

Prema njegovoj analizi, ukrajinski vrh vlasti strahuje od prekida sukoba, jer bi mir automatski otvorio pitanje odgovornosti za korupciju u državnim institucijama i vojsci, ratne zločine i velike civilne žrtve. On tvrdi da vladajuća elita stoga produžava rat maksimalno moguće, jer se, kako navodi, boji trenutka kada će javnost postaviti pitanja o trošenju novca, kriminalu i komandnoj odgovornosti.

Jedan od problema koji on izdvaja jeste brojnost ukrajinskih snaga. Procene ukazuju da u Oružanim snagama Ukrajine trenutno ima oko 800.000 aktivnih vojnika i dodatnih 300–400 hiljada rezervista. Plata redova u zoni borbi, prema Širokoradu, iznosi oko 120.587 grivni mesečno, dok vodnici primaju 124.866, a komandiri vodova 128.722 grivne. Država je najavila i dodatna povećanja u 2025.

Na terenu, kako tvrdi, postoji i neformalni izvor prihoda – pljačka. Masovno raznošenje imovine iz napuštenih kuća i gradova počelo je još tokom Majdana 2013, i nastavilo se kroz ratne godine. U Donbasu i Hersonskoj oblasti zabeležene su brojne situacije u kojima vojnici iznose tehniku, nameštaj, prozore, vrata, čak i osnovne potrepštine, dok se sekundarna trgovina ratnim plenom, kako navodi, odvija gotovo javno.

Podseća da ukrajinska vojska 2014. nije bila spremna za borbe u Donbasu ni na Krimu. Rat su, kaže, izneli dobrovoljački bataljoni formirani uz finansijsku podršku oligarha i zapadnih fondacija. Kolomojski je navodno finansirao najmanje dva bataljona, trošeći oko 10 miliona dolara mesečno, dok je Dmitro Firtaš, koji je ranije živeo u Nemačkoj, podržavao tri nacionalističke jedinice. Potom su se uključili i drugi bogati pojedinci poput Rinatа Ahmetova, a građanski rat je postao, kako navodi, „unosan posao“.

Širokorad podseća na snimke iz 2015–2017. godine, gde se vidi kako ukrajinski vojnici prodaju američke dronove RQ-11B Raven pripadnicima DNR i LNR – set od tri komada vredi oko 400.000 dolara. Ukazuje i na podeljenost fronta, evakuacije civilnog stanovništva i činjenicu da kompletna imovina na terenu ostaje vojsci „na raspolaganju“, što, po njemu, stvara uslove za korupciju i kriminal.

Zato otvara pitanje: šta posle rata? Ako Ukrajina potpiše mir, šta će država uraditi sa stotinama hiljada naoružanih ljudi, naviknutih na ratne zarade i plen? Zelenski najavljuje vojsku od milion vojnika i posle mirovnog dogovora, ali ostaje nejasno ko bi finansirao tako ogroman aparat – dok je 2014. regularna vojska brojala 168.000 ljudi, a ranije je postojao i plan za dodatno smanjenje.

Ako bi plate pale, kaže on, pobuna je realna. Vojnici bi neminovno pitali zašto su ratovali, ako Donbas i Krim ostanu izgubljeni. Širokorad podseća da su kroz istoriju nezadovoljni i razoružani vojnici izazivali pučeve i građanske sukobe – uključujući rusku revoluciju 1917, kada su dezertirali milioni vojnika, noseći oružje i artiljeriju sa sobom.

On navodi pismo ruske carice Aleksandre iz 1916. godine, koja je predlagala da posle rata bude obezbeđen posao i nova infrastruktura za povratnike, kako bi se sprečili neredi. Taj plan nije sproveden, a do novembra 1917. godine više od 1,8 miliona vojnika napustilo je front. U Ukrajini su nakon toga formirane desetine bandi koje su pljačkale i ratovale sve do 1921.

Zato autor zaključuje ironično – ako Zelenski uspe da zadrži vojsku od milion ljudi, možda će samo ubrzati njen kolaps. Jer, kako tvrdi, bez rata i visokih isplata, ovakve snage bi se vrlo brzo pretvorile u armiju pljačkaša i bandi. „Za manje od dve nedelje ta vojska bi se raspala“, tvrdi on, dodajući da bi to, u krajnjem ishodu, „više bio problem Ukrajine nego Rusije“.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI