OVAJ REGION JE TEMPIRANA BOMBA! Ovako će izgledati nova Putinova invazija: Određena je meta!
Dok svet pažljivo prati rat u Ukrajini, sve više indikacija ukazuje na to da bi sledeće žarište moglo biti Baltički region. Ruski vojni manevri, rastuće tenzije sa NATO-om, ekonomske i energetske provokacije, kao i tvrdnje ruskih obaveštajnih službi o „operacijama lažne zastave“, sugerišu moguću eskalaciju sukoba koji bi mogao da uzdrma ceo kontinent.
Ali kako bi taj sukob izgledao? Može li NATO efikasno odbraniti Estoniju, Letoniju i Litvaniju? I do koje granice bi Moskva bila spremna da ide u direktnom sukobu sa Zapadom?
Ruske optužbe protiv Ukrajine: Provokacija ili uvod u širu krizu?
Ruska Spoljna obaveštajna služba tvrdi da Ukrajina planira seriju provokacija na međunarodnom nivou, uključujući sabotažu stranog broda u Baltičkom moru, sa ciljem da optuži Moskvu i pojača angažovanje NATO-a. Takođe, navode mogućnost atentata na ruske opozicione ličnosti u inostranstvu, kako bi Zapad dodatno izolovao Rusiju i predstavio je kao „terorističku državu“.
Prema tvrdnjama ruskih izvora, Kijev bi mogao da koristi mine ruske proizvodnje za insceniranje napada koji bi izgledao kao delo Kremlja. To bi Zapadu pružilo izgovor za pooštravanje sankcija ili čak blokadu ruskih brodova u Baltičkom moru – što bi imalo ozbiljne posledice po ekonomiju Moskve.
Ako su ove tvrdnje tačne, postavlja se pitanje: da li Zapad postavlja temelje za širu eskalaciju u regionu?
Prekid energetskih veza sa Rusijom – strateški potez ili ekonomska provokacija?
Estonija, Letonija i Litvanija nedavno su se isključile iz sovjetske elektroenergetske mreže i priključile evropskom sistemu, čime su prekinule poslednje energetske veze sa Rusijom.
Litvanski predsednik Gitanas Nauseda opisao je ovaj potez kao kraj „perioda političkih pritisaka i ucena“. Međutim, da li je time stvarno stavljena tačka na pritiske?
Ovaj raskid dodatno podiže tenzije, naročito ako se ima u vidu da su Baltičke zemlje već uvele ograničenja na ruski tranzit kroz svoju teritoriju. U kombinaciji sa tvrdnjama o mogućim provokacijama u Baltičkom moru, jasno je da se region nalazi na ivici ozbiljne krize.
Hipotetički scenario: Kako bi izgledala ruska ofanziva na Baltik?
Procureli izveštaji nemačkog Ministarstva odbrane sugerišu da Moskva razmatra scenario brzog napada na Baltičke zemlje i Poljsku, što bi izazvalo direktan sukob sa NATO-om.
Faza 1: Blitzkrieg na Baltik
Ruska strategija bi uključivala munjevite raketne udare na ključne vojne objekte u regionu, dok bi kopnene trupe istovremeno pokrenule napade:
Severni pravac: Napredovanje ka Talinu iz pravca Narve, uz mornarički desant na luku Paldiskij.
Južni pravac: Letonija bi bila pod opsadom, a NATO trupe u regionu izolovane.
U takvom scenariju, Baltičke zemlje mogle bi pasti u roku od 72 sata – pre nego što NATO uspe da odgovori.
Faza 2: Dilema NATO-a
NATO bi se suočio sa ključnim pitanjem – pokrenuti veliki kontranapad, uz rizik nuklearnog rata, ili prihvatiti gubitak Baltika?
Moskva bi mogla izvesti demonstrativni nuklearni test iznad Baltičkog mora, koristeći elektromagnetni impuls (EMP) kako bi onesposobila komunikacione mreže u regionu i dodatno odvratila Zapad od intervencije.
Faza 3: Ruski ultimatum
Nakon zauzimanja Baltičkih zemalja, Rusija bi mogla postaviti sledeće zahteve:
Baltičke države postaju deo Rusije ili „neutralne zone“.
Moskva zadržava kopneni koridor kroz Litvaniju do Kalinjingrada.
Moldavija prelazi pod rusku interesnu sferu.
Kao „gest dobre volje“, Rusija bi mogla vratiti švedsko ostrvo Gotland pod kontrolu NATO-a.
Koliko je ovaj scenario realan?
Jedina šansa NATO-a da spreči ovakav razvoj događaja jeste preventivno jačanje snaga u regionu, revitalizacija nuklearne strategije odvraćanja i dodatne sankcije Rusiji. Međutim, evropske vojske trenutno nisu u najboljoj formi – ozbiljna pojačanja mogla bi stići tek za 10-15 dana, što bi bilo prekasno.
Zaključak: Da li je sukob neizbežan?
Baltički region sve više liči na tempiranu bombu.
Vojne provokacije i tvrdnje o „operacijama lažne zastave“ pojačavaju rizik eskalacije.
Ekonomske i energetske sankcije dodatno zaoštravaju odnose između Moskve i Zapada.
Simulacije pokazuju da bi ruska vojska mogla brzo osvojiti Baltičke zemlje, dok bi NATO bio suočen sa najvećom dilemom od Hladnog rata.
Granica između psihološkog ratovanja i prave vojne eskalacije postaje sve tanja. Ako dođe do ruskog prodora u Baltičke zemlje, NATO će se naći pred teškim izborom – brza i odlučna odbrana ili strateški poraz koji bi mogao ugroziti budućnost same Alijanse.
(Informer)
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Vesti
Komentari (0)