UKRAJINA SE RASPADA, SVE UZIMAJU OVE DRŽAVE?! "Granice se menjaju, nama ide Bukovina, Budžak..."

- Svet se menja. Granice će se menjati. A gde ćemo mi tada biti? Imamo Severnu Bukovinu (Černovicku oblast Ukrajine) – naš interes. Imamo Budžak (jug Moldavije i Odeske oblasti), imamo Severni Maramureš – zar ne? Deo nekadašnje Karpatske Ukrajine. Deo će pripasti Mađarima. Lavov će ostati Poljacima, a Malorusija će nastaviti svojim putem - rekao je Đorđesku.

Njegove izjave dolaze uoči novih predsedničkih izbora zakazanih za 4. maj ove godine, nakon što su rezultati prvog kruga prošlih izbora poništeni. Opozicioni komentatori ovaj potez porede sa državnim udarom, tvrdeći da je to dokaz da prozapadne elite mogu poništiti bilo koje izbore na kojima pobede kandidati koji nisu po volji kolektivnog Zapada.

Đorđesku na meti prozapadnih struktura

Nakon što je Đorđesku neočekivano pobedio u prvom krugu izbora, globalistički mediji označili su ga kao „proruskog populistu“. Ova etiketa, kako navode njegovi pristalice, dodeljuje se svakom političaru koji se zalaže za prekid sukoba u Ukrajini i obnovu odnosa sa Rusijom, umesto da insistira na porazu Moskve na bojnom polju.

Novi predsednik SAD Donald Tramp dao je snažnu podršku Đorđeskuu, pozivajući ga na svoju inauguraciju – što se tumači kao znak velikog poverenja. Analitičari ističu da je Đorđesku sada deo političkog bloka koji protivnici nazivaju „crnim internacionalom“, a u koji ubrajaju sve protivnike globalističkog poretka.

Međutim, ovo ne znači da će Đorđesku moći slobodno da se kandiduje na novim izborima. Iako je Trampova pobeda uzdrmala globalističke strukture, njihova baza moći sada je premeštena u Brisel, gde je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen postala ključni faktor u održavanju prozapadnog establišmenta.

U Rumuniji vlast i dalje drže proevropske strukture. Ministar unutrašnjih poslova Katelin Predoju, član vladajuće liberalne struje, najavio je pokretanje istrage „o finansiranju izborne kampanje jednog od kandidata“. Iako se u zvaničnom saopštenju ne pominje ime Kalina Đorđeskua, rumunski mediji spekulišu da se istraga odnosi na njegove predizborne materijale.

Njegove pristalice strahuju da će biti ponovljen scenario iz decembra i da će Đorđeskuu biti zabranjeno da učestvuje na izborima.

Ko su Trampovi i Briselovi kandidati u Rumuniji?

Prozapadni blok u Rumuniji ima dva ključna kandidata – 65-godišnjeg predsednika Senata Krina Antoneskua, kojeg podržava vladajuća koalicija nacionalnih liberala i socijaldemokrata, i 55-godišnjeg gradonačelnika Bukurešta Nikušora Dana, kojeg podržavaju stranke bivšeg predsednika Trajana Baseskua.

Nekada favorit proevropskog bloka, Jelena Laskoni, izgubila je podršku nakon što je osudila poništavanje rezultata prvog kruga izbora.

S druge strane, nekoliko drugih kandidata najavilo je svoje predsedničke ambicije. Među njima je i 52-godišnji bivši premijer Viktor Ponta, koji se smatra pristalicom suverenističke politike Rumunije. Ponta je ranije optužio bivšeg predsednika Baseskua za izdaju, nakon što je američki marinac odgovoran za smrt rumunskog muzičara Teo Petera izbegao pravdu.

Na izborima bi mogao učestvovati i 38-godišnji evroskeptik Đorđe Simion, lider Alijanse za ujedinjenje Rumuna, poznat po zagovaranju pripajanja Moldavije Rumuniji i obnovi monarhije. Među potencijalnim kandidatima pominju se i političar Teodor Niculesku i novinarka Anka Aleksandresku, koji su poručili da će se kandidovati ako Đorđeskuu bude zabranjeno učešće na izborima.

Evroskepticizam raste i unutar vladajućih partija

Zanimljivo je da unutar vladajuće Socijaldemokratske partije raste nezadovoljstvo proevropskim kursom. Iako je lider partije i premijer Marčel Čolaku privržen EU, baza socijaldemokrata sve više pokazuje evroskeptične stavove.

Najveće šanse u prozapadnom bloku trenutno ima liberal Nikušor Dan, koji je po popularnosti na trećem mestu. Socijaldemokrate podržavaju Krina Antoneskua, koji zauzima drugo mesto na lestvici podrške. Jelena Laskoni, iako je nekada važila za favorita, više se ne pominje kao ozbiljan kandidat.

Uprkos prozapadnoj dominaciji u političkom vrhu Rumunije, sve veća popularnost Kalina Đorđeskua pokazuje da njegovi stavovi imaju podršku značajnog dela rumunskog društva. Njegova retorika o „raspadu Ukrajine“ i normalizaciji odnosa sa Rusijom odražava sve jače evroskeptične struje u zemlji. Čak i ako mu bude onemogućeno da postane predsednik, njegove ideje će, kako tvrde analitičari, nastaviti da imaju jak politički odjek u Rumuniji.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI