Ekonomija
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

U dokumentu koji je osmišljen da ispita dubinu ekonomske krize u bivšoj evropskoj ekonomskoj moćnici, dva bivša ekonomska savetnika nemačke vlade izjavila su da su realne plate u zemlji 2022. godine više pale nego bilo koje godine od 1950. godine, prenosi Gardijan.

Neuspeh zaštite nemačke industrije od rasta cena energije mogao bi da 2020-te pretvori u „izgubljenu deceniju za Nemačku“ i dodatno podstakne uspon populističke, krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), upozorili su autori u radnom dokumentu koji je objavio Forum za novu ekonomiju.

– U doba sukoba, klime i geopolitičke krize, uspon AfD-a je znak za uzbunu. Pad životnog standarda Nemaca je nezabeležen od Drugog svetskog rata. Iako je istina da faktori koji su podstakli uspon AfD-a prevazilaze ekonomske probleme, takođe je nemoguće zanemariti kako je ovaj neviđeni pad standarda u Nemačkoj išao ruku pod ruku sa rastućom popularnošću krajnje desnice, rekla je Izabela Veber, vanredni profesor ekonomije na Univerzitetu u Masačusetsu.

Veber je bio član stručne komisije na visokom nivou kojoj je njemačka vlada zadužila da osmisli ograničenja cijena energije za preduzeća i domaćinstva 2022. godine.

Koautor, prof. Tom Krebs, bio je viši savetnik u ministarstvu finansija za vreme Olafa Šolca, koji je sada nemački kancelar.

Njihovi nalazi naglašavaju u kojoj meri se najveća evropska privreda još uvek otežava od invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Prognoza Međunarodnog monetarnog fonda za nemački rast u 2024. i 2025. je da će on biti niži od bilo koje napredne ekonomije sa kojom se poredi, osim Argentina.

Ekonomija se smanjila za 0,3 odsto u poslednja tri meseca 2023. i očekuje se da će se ponovo smanjiti u prvom kvartalu 2024. Dva uzastopna kvartala pada proizvodnje definisana su kao tehnička recesija.

Veber i Krebs su istakli da su se dva jasna povećanja podrške AfD-u u leto 2022. i 2023. poklopila sa periodima neizvesnosti u nemačkoj vladi o tome kako ublažiti uticaj skokova cena energije na životni standard.

Izračunali su da su u odnosu na pretkrizne prognoze realne zarade pale za četiri odsto od aprila 2022. do marta 2023. dok je proizvodnja pala za 4,1 odsto. Nakon uračunavanja štete u proizvodnji izazvane kovid krizom, stvarna proizvodnja na kraju 2023. bila je oko sedam procenata niža od prognoze pre krize. Realne zarade bile su deset odsto niže od prognoza pre krize u 2023. godine, preneo je Jutarnji.hr

Ekonomisti su tvrdili da je kočnica cena energije, koju je Šolcova koaliciona vlada uvela u drugoj polovini 2022. godine, bila ispravan politički odgovor, ali da je kašnjenje u njenoj primeni, u vreme kada je tržišna cena gasa naglo skočila, dovelo do snažnog porast popularnosti AfD- i u leto nakon ruske invazije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading