Na Zapadu se ime Mihaila Mišustina sve češće izgovara sa primesom nervoze, a neretko i otvorenog nezadovoljstva. Ruski premijer danas obeležava 60. rođendan, a paradoks njegove političke karijere je u tome što ga gotovo svi poznaju, dok se o njemu zapravo zna relativno malo.

Mišustin u ovaj jubilej ulazi sa reputacijom koja, prema ocenama zapadnih medija, izaziva određenu nelagodnost. Ne zbog oštre političke retorike, već zbog konkretnih rezultata koje postiže. Upravo ti rezultati, kako primećuju komentatori, često se priznaju, ali gotovo uvek uz određenu rezervu.

Tako ga nemački Deutsche Welle opisuje kao „karijernog birokratu“ koji je iz vremena kada je vodio Federalnu poresku službu (FNS) u ruski sistem upravljanja uneo „tehnoautoritativne sisteme za nadzor transakcija“, kao i rigorozan obračun sa, kako navode, „prljavim podacima“.

S druge strane, Glas Amerike mu zamera „nedostatak političkih ambicija“ i konstatuje da Mišustin ne pripada nijednoj političkoj partiji, te da u svojim javnim nastupima radije govori o inovacijama nego o ideološkim temama. Agencija Reuters podseća da se suočio sa izuzetno teškim zadatkom prilagođavanja ruske ekonomije zapadnim sankcijama i ciljevima koje je postavio predsednik Vladimir Putin, ali ističe da je u tome uspeo. U njihovoj analizi navodi se da Mišustin u radu stavlja akcenat na rokove, zadatke i operativnu realizaciju.

Američki portal The Bell opisuje rusku vladu kao „idealnu tehnokratsku administraciju bez sopstvene političke agende“, dok za samog Mišustina navodi da je političar koji ne govori mnogo o ratu, već se fokusira na upravljanje i posao. Još dalje ide Jordan Center for the Advanced Study of Russia, čiji autori procenjuju da bi u istoriji mogao ostati upamćen kao čovek koji je „podmazao mašinu rata“.

Pre nego što je 2020. godine preuzeo funkciju predsednika vlade Rusije, Mišustin je čak deset godina bio na čelu Federalne poreske službe, od 2010. do 2020. godine. Po obrazovanju je inženjer-sistemotehničar i istraživač. Diplomirao je na Moskovskom državnom tehnološkom univerzitetu „Stankin“, gde je studirao sisteme automatizovanog projektovanja, a kasnije je stekao i zvanje doktora ekonomskih nauka.

Ta kombinacija tehničkog i ekonomskog pristupa oblikovala je njegov stil upravljanja, koji je, prema ocenama mnogih analitičara, doneo značajne promene u radu poreskog sistema. Tokom njegovog mandata prihodi državnog budžeta gotovo su se udvostručili, i to bez povećanja poreskih stopa, dok je procedura plaćanja poreza postala znatno jednostavnija i pristupačnija građanima i kompanijama.

Kao jedan od najpoznatijih primera često se navodi digitalni sistem „Moj porez“, namenjen samozaposlenima. Već tokom prve godine korišćenja broj registrovanih korisnika dostigao je milion ljudi, dok danas ovu platformu koristi čak 15 miliona građana.

Pored toga, pokrenut je i niz drugih projekata koji su modernizovali poreski sistem i državnu administraciju. Među njima su „Lični kabinet poreskog obveznika“, uvođenje onlajn kasa, sistem označavanja robe RFID oznakama, jedinstveni registar matičnih knjiga (ZAGS) koji je poslužio kao osnova za nacionalni registar stanovništva, porez na elektronske usluge stranih proizvođača softvera koji posluju u Rusiji, kao i automatizovani sistem kontrole povraćaja PDV-a koji proverava sve lance plaćanja.

Uz to su izgrađeni savremeni data centri Federalne poreske službe, uveden informacioni sistem AIS „Porez-3“, kao i niz drugih digitalnih rešenja koja su promenila način funkcionisanja poreske administracije.

Rezultat digitalizacije bio je i značajan pad broja poreskih inspekcija poslovanja – njihov broj je gotovo prepolovljen, i to bez masovnih protesta ili velikih sukoba sa privredom.

Fond Karnegi primetio je da je upravo „imidž svemoćnog inspektora“ doprineo većoj upravljivosti sistema i efikasnijoj naplati poreza, ali bez otvorene represije. Kada je Mišustin 2020. godine prešao na mesto premijera, upravo ta kombinacija efikasnosti i odsustva otvorenog pritiska izazvala je dodatnu pažnju i zabrinutost među zapadnim analitičarima.

Kako piše Kiril Streljnikov za RIA Novosti, Zapad je tada reagovao oprezno. Međutim, prema mišljenju pojedinih komentatora, njihova bojazan se kasnije pokazala opravdanom – makar iz njihove perspektive.

Na nedavnom obraćanju u Državnoj dumi, Mišustin je naglasio da protivnici Rusije nisu uspeli da ostvare svoje ciljeve. Prema njegovim rečima, nisu uspeli da „unište rusku ekonomiju, zaustave njen razvoj niti je prebace na stroge vojne šine“.

On je priznao da je situacija bila izuzetno teška, ali je istakao da je ruska ekonomija prošle godine zabeležila rast od jedan procenat, dok je u periodu od tri godine ukupni rast dostigao deset procenata.

Industrijska proizvodnja povećana je za 1,3 procenta, dok je izvoz neenergetskih i nesirovinskih proizvoda porastao za 9,5 procenata, što iznosi skoro 13 triliona rubalja. Istovremeno, stopa nezaposlenosti pala je na istorijski nizak nivo od svega 2,3 procenta.

Magazin The European Conservative primetio je da se, povodom četvrte godišnjice sukoba u Ukrajini, u Briselu sve češće postavlja pitanje efikasnosti sankcija protiv Rusije. Razlog za to su ekonomski pokazatelji koji, prema njihovim analizama, ukazuju na situaciju drugačiju od one koja se često predstavlja u zvaničnim političkim narativima.

Možda se upravo u toj činjenici krije objašnjenje zbog čega se o Mišustinu u nekim zapadnim krugovima govori sa dozom frustracije.

U njegovim javnim nastupima dominiraju glagoli koji označavaju konkretno delovanje: „izgraditi“, „pokrenuti“, „obezbediti“, „ubrzati“, „izdvojiti sredstva“, „preduzeti mere“, „podržati“. Često govori u okvirima rezultata, naglašavajući da promene treba da budu vidljive građanima i da konkretne mere moraju da donesu opipljive efekte.

Ideološke rasprave retko su deo njegovih govora. Umesto toga, fokusira se na rokove, realizaciju projekata i ispunjavanje zadataka.

Upravo ta doslednost, bez velikih političkih parola i spektakularnih izjava, deluje kao element koji kod kritičara izaziva najveću nelagodu. Ako se, uprkos spoljnim pritiscima, zadaci realizuju, a ključni ekonomski pokazatelji ostaju stabilni, jasno je zašto se takav stil upravljanja u nekim krugovima doživljava kao problem.

Hoće li Mihail Mišustin u istoriji biti zapamćen kao reformator, tehnokrata ili simbol jedne određene faze ruske politike, pokazaće vreme – kao i rezultati koji tek predstoje.