nuclear winter
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock
prethodna vest
sledeća vest

Naučnici iz američke države Pensilvanija upozoravaju: ako svet doživi nuklearni sukob većih razmera, posledice po ljudsku populaciju bile bi katastrofalne, i to ne zbog samih bombi već zbog totalnog kolapsa svetske proizvodnje hrane, prenosi britanski Dejli Mejl.

Najvažnija kultura na planeti kukuruz ne bi mogao da opstane u uslovima bez sunca i toplote. Preživeli iz nuklearnih udara suočili bi se sa neviđenom glađu i borbom za osnovne namirnice, tvrde istraživači.

Već je poznato da nuklearno oružje oslobađa razornu energiju, a požari koje izazove šalju dim u atmosferu, blokirajući sunčevu svetlost i stvarajući ono što naučnici nazivaju – nuklearna zima.

Ključne posledice tog globalnog mraka:

  • drastičan pad temperature
  • izumiranje useva
  • nestašica hrane
  • masovna smrt

Ako želimo da preživimo, moramo biti spremni na najgore moguće scenarije, upozorava dr Juning Ši sa Državnog univerziteta Pensilvanije.

Dosad je nuklearno oružje upotrebljeno samo dva puta – kada su SAD bacile bombe na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine. Međutim, danas, zbog geopolitičkih napetosti i rata u Ukrajini, ovaj scenario više ne izgleda kao naučna fantastika, već kao realna pretnja, piše britanski list.

6 mogućih scenarija pakla

Tim naučnika analizirao je kako bi različite varijante nuklearnog sukoba uticale na globalnu proizvodnju kukuruza – osnovnu žitaricu za ishranu ljudi i stoke širom planete. Korišćenjem naprednih kompjuterskih simulacija, istraženo je kako bi 6 varijanti nuklearne zime, od manje do najgore moguće, promenile tok ljudske istorije.

Čestice čađi koje bi blokirale Sunce mogle bi da se kreću od 5 miliona pa sve do zastrašujućih 165 miliona tona u atmosferi.

Rezultat? U najblažem scenariju, globalna proizvodnja kukuruza pala bi za 7 odsto. U najgorem – za neverovatnih 80%!

Pad od 80% = planetarna glad i haos bez presedana.

Svet

Foto: Shutterstock

 

U takvom svetu, seme kukuruza bi postalo dragocenije od zlata, a proizvodnja i distribucija hrane gotovo neizvodljiva. Ljudi bi bili prinuđeni da prežive od lokalne proizvodnje hrane – ako bi bilo ikakvih uslova za to.

Sadnja biljaka otpornih na hladnoću, poput krompira, bila bi neophodna – ali ni ona ne garantuje opstanak, jer bi i osnovne zalihe semena bile ugrožene.

Što je rat razorniji, to se više vraćamo načinu života iz mračnog doba, poručuju istraživači.

Ozonski omotač – sledeća žrtva

Ogromne količine čađi uništile bi i ozonski omotač, koji nas štiti od opasnog UV zračenja. Eksplozije bi oslobodile azotne okside u atmosferu, koji bi u kombinaciji sa čađi razorili ozon, povećavajući UV-B zračenje.

To bi značilo još veće oštećenje biljaka i pad proizvodnje hrane, što bi dodatno pogoršalo krizu.

Istraživači upozoravaju: nuklearni rat ne bi uništio samo gradove – već bi sahranio celu ljudsku civilizaciju, ostavljajući planetu u mraku, gladi i otrovnoj atmosferi još godinama nakon poslednje eksplozije.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi
nuklearna zima

Komentari (0)

Loading

Vesti