40 MRTVIH, TREBALO IM 11 DANA DA PROVALE DA IMAJU TEŠKU ZARAZU Da li haos iz Hrvatske može ugrozi region?

Opasna zaraza koja se prenosi i na ljude potvrđena kod jednog broja goveda u opštini Vrlika. Nadležne službe poručuju da nema mesta panici, ali da je ključna striktna primena biosigurnosnih mera
Prema izveštajima agencija

U Hrvatskoj je potvrđen slučaj antraksa, opasne zarazne bolesti koja pogađa životinje, ali može biti prenosiva i na ljude. Zaraza je utvrđena na području opštine Vrlika, a nadležne službe su odmah pokrenule niz hitnih mera, uključujući obavezno vakcinisanje stoke i preventivno lečenje osoba antibioticima koje su bile u kontaktu sa zaraženim govedom, saopšteno je juče na vanrednoj konferenciji za novinare u Zagrebu.

Antraks ili bedrenica je zarazna bolest životinja, uglavnom preživara, koja se na čoveka prenosi kontaktom sa životinjama ili njihovim proizvodima, a njen uzročnik je bakterija Bacillus anthracis. Kod zaraženih ljudi postoje tri oblika bolesti: najčešći je kožni antraks (crni prišt), plućni (inhalacijski oblik) i crevni (intestinalni) antraks.

Hrvatski mediji su ogorčeni, jer je nadležnim veterinarskim službama trebalo 11 dana da otkriju prisustvo opasne zaraze kod životinja. Ministar David Vlajčić izrazio je žaljenje što se tako dugo čekao nalaz – od 7. jula, kada je dopremljen uzorak do 18. jula, kada je potvrđena bedrenica. Stručne službe tvrde kako nije moglo brže.

„Odmah smo obavestili sve nadležne službe. Situacija je krizna. Pritisak na sistem je ogroman, ali sad napokon imamo potpuniju sliku i možemo odlučno da delujemo”, izjavio je ministar.

Iako ne može sa sigurnošću da se tvrdi da je svih 40 uginulih goveda zaraženo antraksom, u toku su i toksikološke analize koje bi trebalo da razjasne uzrok pomora stoke. Vlajčić je potvrdio da će sve životinje s pogođenog imanja biti vakcinisane, a meso zaraženih životinja ne sme da se koristi.

Direktorka Hrvatskog veterinarskog instituta (HVI) Andrea Humski istakla je da prvi nalazi nisu ukazivali na prisutnost bolesti, jer su lešine već tada bile u lošem stanju, što može zamaskirati kliničku sliku. Prva lešina, kako je navela, dopremljena je 7. jula i ništa nije upućivalo na bedrenicu, zbog čega su uzorci poslani na dalju analizu. Naglasila je kako prikaz bolesti može biti zamaskiran ako su životinje prethodno lečene antibioticima ili ako su lešine u poodmakloj fazi raspadanja.

Direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Krunoslav Capak potvrdio je da je epidemiološka služba odmah reagovala nakon dobijanja informacija o potvrđenom slučaju.

„Identifikovali smo sve osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženim govedom. Svi će preventivno primati antibiotike narednih 10 dana”, rekao je Capak, dodajući da „rizik za opštu populaciju nije visok”, kao i da prethodno iskustvo s Lonjskog polja pokazuje kako se bolest efikasno suzbija pravovremenim merama.

Stručnjaci su objasnili da se, za razliku od afričke svinjske kuge, kod antraksa životinje ne usmrćuju, već se sprovodi obavezno višegodišnje vakcinisanje u pogođenom području, koje se zvanično naziva „bedrenički distrikt”.
Kako je saopšteno, vakcine su već dopremljene, a imunizacija će početi početkom sledeće sedmice.

„Ako je životinja zaražena, ona će uginuti. Ne leči se, ali druge se životinje vakcinišu i time se sprečava širenje zaraze”, pojašnjeno je.

Prema rečima predstavnika Hrvatskog veterinarskog instituta, proizvodi zaraženih životinja, uključujući meso i mleko, ne smeju da se koriste, a gazdinstvo ostaje pod merama dok se ne završi vakcinisanje i stoka ne stekne imunitet. Lešine preuzimaju koncesionari, a njihovi uzorci se analiziraju.

„Sumnja na zaraznu bolest automatski znači zabranu prometa i korišćenja svih proizvoda životinjskog porekla”, istaknuto je na konferenciji za štampu.

Antraks je bolest koja se najčešće prenosi kontaktom sa zaraženim životinjama ili kontaminiranim materijalima, ali nije visoko zarazna među ljudima.

Zaraza se može desiti ako spore bakterije dođu u kontakt s otvorenom ranom, ali su takvi slučajevi vrlo retki. Najčešće do izbijanja dolazi nakon bujica i poplava, kada spore izlaze iz tla.

Uprkos merama deo javnosti i opozicija izražavaju zabrinutost zbog kašnjenja u dijagnozi. Naime, prvi uzorci dostavljeni 7. jula nisu pokazivali prisustvo bolesti, zbog čega su sumnje bile usmerene i na moguće trovanje. Tek nakon više negativnih nalaza, potvrđen je jedan pozitivan uzorak.

„U početku su lešine bile u lošem stanju, što je otežalo dijagnostiku. Takođe, prethodno lečenje antibioticima može zamaskirati kliničku sliku bolesti”, pojasnili su stručnjaci.

Antraks će u narednim nedeljama biti praćen kroz dodatne analize i nadzor. Nadležne službe poručuju da nema mesta panici, ali da je ključna striktna primena biosigurnosnih mera.

Građani koji su u kontaktu sa životinjama na pogođenim područjima pozvani su na oprez, a sve slučajeve uginuća treba odmah prijaviti veterinarskoj inspekciji.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI