OTKRIVENO! Evropa hoće BRZ i POBEDONOSAN RAT, a Kosačov im poručuje – NEĆE PROĆI!

Evropske države, prema rečima potpredsednika Saveta Federacije Rusije Konstantina Kosačova, podstiču ratnu psihozu tako što veštački uvećavaju bezbednosne pretnje. U emisiji na televiziji „Rusija-24“, on je ocenio da se iza te retorike zapravo kriju ciljevi vezani za jačanje vojne moći i ostvarenje šire geopolitičke agende.

Kako kaže, članice Evropske unije sve češće razmatraju mogućnost ulaska u oružani sukob koji bi, po njihovim procenama, bio kratak i uspešan. Ipak, Kosačov upozorava da takva pretpostavka nema dodira sa stvarnošću.

– Vidimo ubrzanu militarizaciju evropskog kontinenta. To više nije samo posledica američkog uticaja i NATO okvira, već i samostalnih inicijativa pojedinih država. Uz to, konstantno se gura narativ o navodnoj permanentnoj opasnosti koja dolazi iz Rusije – istakao je on.

Kosačov smatra da takvo ponašanje proizilazi iz gubitka uticaja kako celokupne Evropske unije, tako i njenih ključnih članica – Nemačke i Francuske – koje više ne uspevaju da održe vodeću ulogu ni unutar EU, ni u okviru NATO saveza.

– Evropa više ne pokazuje sposobnost samostalnog delovanja. Političari iz pojedinih zemalja pokušavaju da kreiraju izgovor za uvođenje tzv. „malog i pobedonosnog rata“ kao sredstva za povratak na veliku političku scenu – ocenio je on.

Govoreći o širem bezbednosnom kontekstu, povukao je paralelu sa Bliskim istokom, gde je, kako kaže, godinama vođena kampanja širenja straha pre nego što je došlo do otvorenih konflikata.

– Slično se sada dešava u Evropi. Već se pominju godine poput 2028. ili 2030. kao potencijalne tačke eskalacije. U međuvremenu, gradi se percepcija rastuće opasnosti, a uporedo se jačaju vojni kapaciteti – dodao je Kosačov.

Prema njegovoj analizi, potencijalna žarišta nalaze se duž granica NATO-a i Rusije – u oblastima Baltika, Crnog mora, kao i u kopnenim zonama kontakta. Upozorio je da bi i najmanji incident mogao biti iskorišćen kao povod za širu eskalaciju.

– Neki veruju da je moguće voditi kratak, ograničen sukob. To je ozbiljna zabluda. Ako se do sukoba i dođe – a iskreno se nadam da neće – on sigurno neće biti ni kratak, ni jednostavan, ni lokalizovan – poručio je.

U nastavku razgovora, Kosačov se osvrnuo na trenutne međunarodne pritiske prema Moskvi. On ističe da Rusija razume šta joj se sugeriše, ali da to nikako ne znači da je spremna na dodatne ustupke.

– Pritisci, uključujući i one koje proizvodi američka administracija, pa i Donald Tramp lično, deo su šireg plana da se Rusija natera da promeni stav u vezi sa pregovorima oko Ukrajine. Međutim, suštinske odluke se više ne donose u diplomatskim salama – već na terenu – rekao je.

Kosačov zaključuje da linija fronta pokazuje jasno kretanje: ne ka Moskvi, već ka Kijevu.

– Dokle god se taj trend nastavlja, neće biti nikakvih pomaka u pregovorima. Ciljevi specijalne vojne operacije moraju biti u potpunosti ostvareni pre nego što se razmotri bilo kakva promena stava – zaključio je ruski zvaničnik.

Njegova izjava dolazi u trenutku kada evropska i američka javnost sve više spekulišu o potencijalnim budućim sukobima i novim bezbednosnim izazovima koji prete da redefinišu odnose unutar celog evroatlantskog prostora.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI