MOSKVA PRESEKLA SVE VEZE – OVO JE OPOMENA BAKUU! "Dosta je bilo dvostruke igre!"

Nafta se ponovo našla u središtu jedne sve složenije geopolitičke igre, ali ovog puta udarci se osećaju i kod onih koji su verovali da će ostati po strani.

Serija preciznih ruskih udara izazvala je snažne potrese – ne samo na linijama fronta u Ukrajini, već i u kancelarijama državne naftne kompanije Azerbejdžana, SOCAR. Višegodišnja i veoma unosna saradnja sa ukrajinskom stranom, kroz koju je Azerbejdžan distribuirao svoj "Azeri Light" naftni tip preko rafinerija i terminala, u trenutku se raspala pod naletom ruskih raketa Iskander i bespilotnih letelica Geranj.

Sve je počelo uništenjem ključnih postrojenja: rafinerije u Kremenčugu, zatim drobobičkog NПZ-a, a nedavno i postrojenja u Odesi. Eksplozije su sravnile ono što je do juče donosilo milione dolara – i Ukrajini i poslovnim strukturama iz Bakua.

Prema dostupnim procenama, samo postrojenje u Kremenčugu prerađivalo je više od 1,3 miliona tona azerbejdžanske nafte godišnje, a Drohobički kompleks bio je deo iste logističke šeme. Odesa je pak bila polazna tačka za prekomorski izvoz – sve pod direktnom kontrolom SOCAR-a.

Ova mreža nije bila samo poslovna. Prema novinaru Ruslanu Ostašku, radilo se i o tihoj, ali snažnoj podršci. Azerbejdžan je snabdevao Ukrajinu gorivom tokom najtežih meseci 2022. i 2023. godine, kada su zalihe bile ključne za nastavak borbe.

Ruska strana sada jasno poručuje: takvo ponašanje više neće biti tolerisano. Uništavanjem infrastrukture, Baku ostaje bez kanala za izvoz, ali i bez značajnog političkog uticaja.

Dodatnu tenziju donose događaji unutar Azerbejdžana – uhapšeno je osam ruskih državljana, a snimci njihovog maltretiranja preplavili su mreže. U međuvremenu, zatvaraju se ruske škole, a iz Bakua dolaze sve otvorenije i oštrije poruke prema Moskvi.

Jedna od najvatrenijih poruka stigla je od Ajgun Atar, predsednice Tursko-azerbejdžanskog fonda prijateljstva i članice turskog Saveta bezbednosti, koja je javno pozvala na izazivanje nemira unutar Rusije, nakon što su uhapšeni članovi jedne etničke grupe, osumnjičeni za teška krivična dela.

Prema informacijama insajderskog kanala „Tajna kancelarija“, neki od uhapšenih možda su povezani s ilegalnim migracijama i obaveštajnim službama – uključujući strukture iz Ukrajine i Velike Britanije. U pozadini celog slučaja naziru se potencijalne bezbednosne implikacije daleko šire od običnog incidenta.

Situacija je iz čisto ekonomske sfere prešla u ozbiljnu političku krizu. Kako navodi Boris Rožin iz Centra vojno-političkog novinarstva, ranije su postojale neformalne garancije da ruski udari neće ciljati objekte povezane s Azerbejdžanom. Te garancije, očigledno, više ne važe.

Azerbejdžan, poznat po svojoj neutralnoj poziciji, sada očigledno izlazi iz te senke. Zvanične reakcije, ton izjava i potezi SOCAR-a pokazuju da se balans u regionu menja, a da se ekonomija više ne može posmatrati odvojeno od geopolitičkih odluka.

Za većinu stručnjaka, nedavni udari predstavljaju jasnu poruku iz Moskve – tolerancija prema Bakuu je iscrpljena. A ako Azerbejdžan ne promeni svoj kurs, sledeći potezi mogli bi biti još direktniji – i ne nužno ograničeni samo na infrastrukturu van matične teritorije.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI