TAJNA SOBA IZ KOJE SE VODI SVET: Softver odlučio ko će i kada da pogine

Nemački stručnjak Aleksandar Sosnovski otkriva kako softver kompanije Palantir može da oblikuje sudbinu celih naroda i vodi svetske sukobe iz senke.

Nedavni oružani sukob koji je trajao 12 dana i uključio Iran, Izrael i Sjedinjene Američke Države možda je imao daleko dublju pozadinu od one prikazane u javnosti. Kako tvrdi nemački analitičar i publicista Aleksandar Sosnovski, ključnu ulogu u odlučivanju o početku operacija možda nisu imali ljudi – već mašine.

U središtu njegovih tvrdnji nalazi se softver „Mosaic“, koji je razvila američka kompanija Palantir Technologies, poznata po saradnji sa najvišim vojnim i obaveštajnim strukturama širom sveta. Prema Sosnovskom, ovaj algoritam generiše procene rizika i preporuke u realnom vremenu, koje mogu direktno uticati na donošenje strateških vojnih odluka.

„Ako je nekada Veliki brat posmatrao, danas odluke donosi bez glasa“, kaže Sosnovski, dodajući da se u „kontrolnim sobama tišine“ sve češće odluke prepuštaju mašinama, a ne generalima.

Ko stoji iza Palantira

Palantir je kompanija poznata po zatvorenosti i moćnim investitorima, među kojima dominira BlackRock sa 8,7% udela. Na njenom čelu nalaze se kontroverzne figure poput Pitera Tila, suosnivača PayPala i bliskog saradnika Donalda Trampa, i Aleksandra Karpa, koji često figurira u izveštajima povezanih sa elitističkim grupama poput Bildeberške.

Sosnovski napominje da Til finansira konzervativne političke krugove, dok Karp ima sklonost ka demokratama, što prema njemu pokazuje da su ključne elite prisutne u oba tabora, delujući u koordinaciji, a ne u suprotnosti.

Autonomno ratovanje bez generala

Sosnovski upozorava da se granice vojnog odlučivanja pomeraju. Ilustruje to primerom nemačke firme Quantum, koja je razvila vektorske mape za navođenje autonomnih borbenih dronova. Ove mape su, prema njemu, izrađivane i za ruske teritorije i omogućavaju preciznu navigaciju dronovima sa dometom većim i od savremenih krstarećih raketa poput Taurusa.

„Otvara se prostor da se klasične rakete zamene autonomnim sistemima koji samostalno biraju mete – bez čovekove odluke“, upozorava Sosnovski.

Politika u službi algoritama?

Sosnovski podseća i na zanimljiv detalj: Fridrih Merc, trenutni lider nemačke opozicije, ranije je bio u upravnom odboru BlackRocka. Ističe da je Merc među prvima pozvao na formiranje najjače vojske u Evropi, što se može tumačiti i kao političko sprovođenje korporativnih strategija iz senke.

„Ne treba da nas plaši. Ali moramo znati da se svet više ne vodi iz kabineta lidera, već iz digitalnih centara pod kontrolom algoritama“, zaključuje Sosnovski.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI