ZAŠTO IRAN LANSIRA PROJEKTILE KA IZRAELU SAMO NOĆU? Ovo nije slučajnost, vojna strategija je dobro osmišljena! (VIDEO)

Dok se oglašavaju sirene, a izraelska protivvazdušna odbrana presreće projektile u gluvoj noći, postaje očigledno da u iranskoj raketnoj doktrini jedno pravilo dominira – lansiranje pod okriljem tame. Noćni napadi nisu rezultat slučajnosti, već deo precizno osmišljene vojne strategije usmerene na prikrivanje, iznenađenje i psihološki pritisak.

Iako se mrak prirodno nameće kao saveznik u skrivanju aktivnosti, odluka da se rakete lansiraju noću proizilazi iz kombinacije tehničkih ograničenja, taktičkih zahteva i efekta koji se želi postići na protivnika. Kako piše The Jerusalem Post, to je spoj inženjerskih izazova i ratne psihologije.

 

 

Raketni pogon i izazovi goriva

Za razliku od aviona, rakete ne koriste atmosferski kiseonik, već moraju nositi sopstvene komponente za sagorevanje – gorivo i oksidator – jer se kreću kroz slojeve atmosfere gde kiseonika nema ili ga ima vrlo malo. Ova tehnička potreba deli rakete na one sa tečnim i one sa čvrstim gorivom.

Iranske rakete dugog dometa, poput "Šahaba", koriste tečno gorivo, a priprema za lansiranje zahteva složen i rizičan proces punjenja dva posebna rezervoara – jednog za gorivo, drugog za oksidator. Taj proces je dugotrajan, zahteva stručan kadar i stacionarne lansirne položaje, što ih čini posebno ranjivim na osmatranje i napade iz vazduha. Zbog toga se punjenje i priprema najčešće obavljaju noću, kada je rizik od satelitskog i avionskog izviđanja najmanji.

Nasuprot njima, rakete kratkog i srednjeg dometa poput "Fateh-110" i "Zolfaghara" koriste čvrsto gorivo. Već unapred napunjene, spremne su za trenutno lansiranje sa mobilnih platformi, bez potrebe za dodatnim punjenjem na terenu. Ova osobina ih čini pogodnim za brze i nepredvidive napade.

Prednosti i mane čvrstog goriva

Ipak, jednom kada se aktivira, motor na čvrsto gorivo se ne može zaustaviti niti kontrolisati. Lansiranje je nepovratno, što predstavlja taktički kompromis u korist mobilnosti i iznenađenja.

Za razliku od mlaznih motora koji koriste kiseonik iz vazduha, raketni pogoni moraju funkcionisati u vakuumu ili pri vrlo niskim koncentracijama kiseonika. Zato balističke rakete nose sav potreban oksidator sa sobom – od početka do kraja leta.

Taktika, iznenađenje i strah

Iran koristi noćna lansiranja ne samo zbog tehničkih razloga, već i radi strateške prednosti. Kombinacijom različitih tipova raketa, pokretnih lansirnih sistema i zaštite koju pruža tama, Teheran osigurava maksimalan efekat – kako na terenu, tako i u glavama protivnika.

Čak i kada rakete ne ostvare punu preciznost, njihovo lansiranje tokom noći proizvodi osećaj neizvesnosti, demonstrira sposobnost i vrši pritisak. U savremenom ratovanju, trenutak lansiranja često je jednako važan kao i meta ka kojoj je raketa usmerena.

(Index.hr)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI