TURSKA IZMEĐU ČEKIĆA I NAKOVNJA! Zavera na horizontu, EU pokušava da izbaci Rusiju iz Crnog mora?

Evropska komisija predstavila je novu strategiju za Crno more s ciljem da ojača prisustvo EU u ovom strateški važnom regionu i suprotstavi se rastućem ruskom uticaju. Plan uključuje produbljivanje saradnje sa zemljama u okruženju – Ukrajinom, Moldavijom, Gruzijom, Turskom, Azerbejdžanom i Jermenijom.

– U svetlu ruskih pretnji, naš prioritet je poboljšanje bezbednosti u regionu – izjavila je šefica diplomatije EU Kaja Kalas u Briselu, predstavljajući strategiju.

Crno more je od vitalnog značaja za Evropu – granici sa sedam zemalja, uključujući članice EU Bugarsku i Rumuniju, kao i kandidate za članstvo Gruziju, Tursku i Ukrajinu. Moldavija, iako bez direktne obale, ima pristup preko Dunava.

Od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Crno more postalo je poprište sukoba i blokada izvoza ukrajinskog žita, što ima globalne posledice po snabdevanje hranom. EU je sve zabrinutija zbog potencijalnih ruskih napada na podvodnu infrastrukturu, kao i zbog “flote u senci” koja omogućava Rusiji da zaobiđe sankcije na izvoz nafte.

Centar za pomorsku bezbednost kao ključni korak

Najkonkretniji deo predloga je osnivanje Centra za pomorsku bezbednost, čija bi svrha bila praćenje dešavanja na moru i ispod površine, kao i unapređenje razmene informacija i sistema ranog upozorenja na moguće pretnje. Praćenje iz svemira i detekcija aktivnosti na morskom dnu deo su predviđenih aktivnosti centra.

Ovaj centar bi takođe mogao igrati ulogu u nadzoru potencijalnog primirja između Rusije i Ukrajine. Dodatno, EU želi da unapredi regionalnu transportnu infrastrukturu, kako bi se omogućila brža vojna mobilnost u slučaju potrebe.

Ipak, za sada ostaje nepoznato gde bi se centar nalazio, koje bi zemlje u njemu učestvovale i kako bi bio finansiran.

Kompleksna mreža odnosa

Većina zemalja koje izlaze na Crno more već sarađuje sa EU, ali u različitoj meri. Ukrajina i Moldavija teže članstvu, dok su Gruzija i Turska kandidati s usporenim procesima. Jermenija se sve više okreće EU, dok Azerbejdžan balansira između Rusije i Zapada.

Turska, iako članica NATO-a, vodi sopstvenu politiku u regionu. Kako ističe Štefan Majster iz Nemačkog saveta za spoljne odnose, Ankara balansira između podrške Ukrajini i saradnje sa Moskvom, istovremeno profitirajući od trgovine sa obe strane i izbegavajući direktnu konfrontaciju s Rusijom.

Crno more kao bezbednosni prioritet

Interesovanje EU za Crno more značajno je poraslo nakon pristupanja Bugarske i Rumunije 2007. godine. U međuvremenu, i Kina povećava svoj uticaj u regionu – gruzijska luka Anaklija dodeljena je kineskom konzorcijumu u kojem se nalaze i entiteti pod američkim sankcijama.

– EU više ne može sebi da priušti pasivnost u ovom regionu – upozorava Tinatin Ahvledijani iz Centra za evropske političke studije. – Geopolitički ulozi su visoki, a bezbednosni rizici realni.

Majster dodaje da je Crno more postalo ključno za evropsku bezbednost i povezivanje sa širim regionima – Južnim Kavkazom, Kaspijskim morem, Centralnom Azijom i Bliskim istokom. Iako pozdravlja inicijativu EU za aktivniju ulogu, upozorava da još uvek nema konkretnih detalja o kapacitetima, sredstvima i strukturi budućeg bezbednosnog centra.

Evropska komisija najavila je sledeći korak – sastanak ministara država članica EU i zemalja Crnog mora, kako bi se razmotrile naredne faze implementacije strategije.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI