U OVIM ZEMLJAMA SU NA PRVOJ LINIJI FRONTA ŽENE! Evo gde je u svetu za njih OBAVEZNO služenje vojnog roka

U većini zemalja sveta vojni rok za žene i dalje je dobrovoljan, ali se broj država koje uvode obaveznu vojnu službu i za pripadnice lepšeg pola postepeno povećava.

Najnoviji primer dolazi iz Danske, gde je parlament doneo odluku da će od 1. jula sve žene koje navrše 18 godina dobijati obaveštenje o vojnoj obavezi, dok će regrutacija zvanično započeti početkom naredne godine.

Prema podacima danskih oružanih snaga, žene već sada čine četvrtinu dobrovoljnih regruta. U Danskoj vojni rok traje od četiri do 12 meseci, u zavisnosti od izbora tokom tromesečne osnovne obuke.

Obavezna vojna služba za žene postoji i u drugim evropskim državama. Norveška je uvela opštu vojnu obavezu za oba pola 2015. godine, dok je Švedska, nakon što ju je ukinula 2010, ponovo vratila 2018. godine. U Švedskoj vojni rok traje od šest do 15 meseci, a žene čine petinu pripadnika vojske i zauzimaju različite vojne pozicije. Zapažen primer dolazi iz 2005. godine, kada je tokom pomorskih vojnih vežbi na Pacifiku švedska podmornica HMSM Haland, kojom je komandovala žena, simulirano "potopila" američki nosač aviona Ronald Reagan, uprkos nadzoru iz vazduha, sa brodova i podmornica.

Izrael je jedna od retkih država u kojoj je vojna obaveza za žene na snazi od osnivanja 1949. godine. Tamo žene služe dve, a muškarci tri godine. Iskustvo izraelskih oružanih snaga pokazuje da su žene sve češće deo borbenih jedinica, dok su u mnogim drugim državama dugo bile ograničene na logističke i snabdevačke zadatke.

Na afričkom kontinentu, vojni rok za žene je u velikom broju zemalja realnost, ali ne iz pitanja rodne ravnopravnosti, već zbog potrebe za vojnim kadrom. U Eritreji svi građani imaju vojnu obavezu od 16 meseci, dok obavezan vojni rok za žene postoji i u Čadu, Gvineji-Bisau, Maliju, Mozambiku, Zelenortskoj Republici i Nigeru. U Obali Slonovače zakon predviđa vojnu obavezu za žene, ali se ona ne sprovodi. Mozambik je nedavno produžio vojni rok sa dve na čak pet godina.

U Aziji, Kina propisuje vojnu obavezu za žene od 18 do 19 godina ako ispunjavaju određene uslove. Obavezna služba postoji i u Burmi, Istočnom Timoru i, naravno, Severnoj Koreji, gde devojke regrutuju već sa 17 godina, a dužina služenja zavisi od odluka vlasti. Istočni Timor je 2020. godine uveo vojnu obavezu za sve starosti od 18 do 30 godina, u trajanju od 18 meseci.

Ipak, u većini država gde žene mogu da služe vojsku, to ostaje na dobrovoljnoj osnovi. U Sjedinjenim Američkim Državama trenutno ima oko 200.000 žena u oružanim snagama, što čini oko 14% ukupnog sastava vojske. Ženama je vojna karijera omogućena i u svim članicama NATO-a, kao i u Južnoj Koreji, Boliviji i Japanu. Iako Japan tehnički nema vojsku, već "Snage za samoodbranu", žene su sve prisutnije u vojnim redovima.

U aktuelnom ratu u Evropi, ni Ukrajinke ni Ruskinje nemaju obaveznu vojnu službu, ali se broj žena u oružanim snagama obe zemlje konstantno povećava. Prema podacima ukrajinskog Ministarstva odbrane, trenutno 68.000 žena služi u vojsci, što je 40% više nego 2021. godine.

Sličan trend primećuje se i u Rusiji, gde je prošlog oktobra osnovana isključivo ženska vojna jedinica "Noćne veštice", nazvana po slavnoj sovjetskoj avijacijskoj eskadrili iz Drugog svetskog rata. Ove moderne "veštice" upravljaju bespilotnim letelicama u vojnim operacijama u Ukrajini, navodi Dojče vele (DW).

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI