KOMENTARISANJE IZ FOTELJE: Fenomen Srbije

Nekada davno je bila poznata kupovina iz fotelje. Danas je prisutan fenomen komentarisanja, negodovanja, kritikovanja i ogovaranja-iz fotelje. 

Društvene mreže su dozvolile da živimo u eri gde je svako stručnjak za sve, razume se u svaku temu i može da laže i maže (čitak tvituje i objavljuje) ko šta želi i da ne snosi odgovornost.

I zajedničko svima njima je jedno: masovno traženje lošeg u svemu, ismevanje svake ideje, ismevanje svakog projekta i plana.

Dodajmo na to ismevanje stajlinga, budno posmatračko oko koje zagleda ko gde sedi ili stoji, lapsuse u priči, traženje mana u planovima, analiziranje frizura, broja lajkova, pogleda, načina rukovanja, doslovno svega. A znate šta im je još zajedničko?

Svi oni misle da nešto zbog nečega ne valja, a niko da ne smisli šta po njima valja. Tu niko nema ideju, ni u čemu ne vidi smisao, ne daj Bože da iko išta pohvali, sa nečim se ponosi. Kako su nam ceo život govorili: "Najlakše je kritikovati".

Nije važno da li je tema put, plata, penzija, uređenje grada, fokus je na negativnom narativu koji truje atmosferu društva od strane pojedinaca kojima je to smisao života, a obično ti pojedinci se hrane karitikujući druge, a prvi svoje dvorište nisu i ne umeju da srede. Obično to jesu ljudi koji nemaju viziju, koji bi nešto, a ne znaju šta bi.

Ljudi bez želje i volje, inertni, zavidni. Oni bi sve, a da se ne pomaknu, prosto je to psihologija lika i dela onih koji traže u svemu manu. Psilogija jasno opisuje takve osobe, kao one koji zameraju u drugima upravo ono što njima nedostaje, odnosno što oni nisu sposobni da urade ili primene, zamerajući drugima, to je ono što zameramo sebi.

Prema tome, maliciozni komentari govore uvek najviše o onima koji ih upućuju i tako se samo brukaju.

Ali svesni su oni koji blate svoju zemlju i vlast toga, zato ih i najviše vidimo iza pseudonima i lažnih profila. Jer normalan čovek ne može da se ne raduje rastu primanja, kvalitetnom putu i ulepšanom kraju u kojem živi.

Sve je to ogledalo nezadovoljstva i okrilje neuspeha, upakovan u mašnicu i onda "udri", nikako da se neko pomakne i nešto uradi makar na svom mikro nivou. Neka ostane kritika rezervisana za fotelju. Kako i sam naslov kaže.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI