POZIV NA UNIŠTENJE SVETINJE! SPC upozorava – preti se Hramu Hrista Spasa u centru Prištine!

Eparhija raško-prizrenska izražava duboku zabrinutost i najoštrije osuđuje najnoviju javnu izjavu kosovsko-albanskog advokata Tome Gašija, koji je otvoreno pozvao na rušenje Hrama Hrista Spasa u Prištini. U objavi na svom Fejsbuk profilu, Gaši je tvrdio da hram „mora biti srušen“, da je navodno podignut „na tuđoj zemlji“ i da je izgrađen u vreme „okupacije“, dodajući da je po njegovom mišljenju nedopustivo da stoji već više od dve decenije nakon rata i sedamnaest godina posle jednostranog proglašenja nezavisnosti.

Ova izjava nije puka kritika urbanizma niti komentar na estetsko pitanje u prostoru. Reč je o direktnom pozivu na uništavanje svetinje, što predstavlja težak oblik govora mržnje i podsticanje netrpeljivosti prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, njenim vernicima i njenom istorijskom, duhovnom i kulturnom nasleđu na Kosovu i Metohiji.

Hram Hrista Spasa, koji se nalazi u centru Prištine, zamišljen je kao saborna crkva Srpske pravoslavne crkve. Njegova izgradnja započeta je tokom devedesetih godina prošlog veka, ali je prekinuta 1999. godine izbijanjem oružanog sukoba. Od završetka rata do danas, ova svetinja je postala jedna od najnapadanijih crkava u čitavoj Evropi. Neposredno po okončanju sukoba pokušano je njegovo rušenje eksplozivom, ali napad nije uspeo. U godinama koje su usledile, hram je više puta paljen, skrnavljen, ispisivan grafitima i čak korišćen kao javni toalet ili lokacija za snimanje neprimerenih muzičkih spotova. Bogosluženja su često bila zabranjivana ili ometana od strane lokalnih vlasti, dok su sveštenici i vernici više puta sprečavani da služe liturgiju, čak i o velikim praznicima i uprkos stvarnim duhovnim potrebama zajednice.

Eparhija je u ranijim saopštenjima naglasila da su i hram i zemljište na kojem se nalazi uredno uknjiženi u katastarskim i zemljišnim knjigama kao vlasništvo Srpske pravoslavne crkve. Ne postoji nijedna pravosnažna sudska odluka kojom bi ovo pravo bilo osporeno, niti dokument koji bi hram označio kao nelegalan objekat. Naprotiv – postoje sudske odluke koje potvrđuju da SPC ima legitimno pravo da koristi ovaj prostor dok svi postupci ne budu okončani. Zbog toga tvrdnja da se hram nalazi „na tuđem zemljištu“ nije samo neistinita, već predstavlja opasnu manipulaciju koja može poslužiti kao opravdanje za pozive na nasilje i uništavanje svetinje.

Ovaj javni poziv na rušenje nije izolovan incident. On je deo šire atmosfere etničke netrpeljivosti koja je prisutna u delu kosovske javnosti i u pojedinim medijima. Tokom proteklih godina, pojedine ličnosti – među njima i istoričari i medijski komentatori – javno su zastupali ideju da hram treba srušiti ili „prenameniti“. Takvi stavovi predstavljali su svojevrsnu podršku kasnijim napadima, skrnavljenjima i administrativnim opstrukcijama. Najnovija izjava Tome Gašija samo je dodatna radikalizacija dugotrajnog narativa čiji je cilj delegitimizacija SPC i potiranje njenog postojanja u srcu Prištine.

Na ovaj problem ukazuje i najnoviji izveštaj o govoru mržnje u kosovskim medijima za period april–jun 2025, koji je pripremilo Udruženje novinara Kosova uz podršku Ujedinjenih nacija. Izveštaj konstatuje da se etnički i verski obojen jezik u medijima redovno koristi za normalizaciju isključivosti, demonizaciju određenih zajednica i predstavljanje pojedinih grupa kao prepreke „interesima većine“. Iako su direktni pozivi na nasilje ređi, emotivno nabijen i istorijski ostrašćen diskurs ima veoma razoran uticaj na demokratski dijalog i društvenu koheziju. Posebno se izdvajaju kategorije „negativnih radnji“, „isključive retorike“ i „demonizacije/dehumanizacije“, koje prevazilaze granice legitimne kritike i imaju za cilj da jednu versku ili etničku zajednicu prikažu kao nepoželjnu u javnoj sferi.

Gašijeve tvrdnje da se osvećeni pravoslavni hram mora „srušiti“, da je navodno „proizvod okupacije“ i da u „oslobođenoj“ Prištini ne može postojati, predstavljaju udžbenički primer upravo takve isključive retorike. Ovakve izjave šalju poruku da u Prištini, po toj logici, nema mesta za vidljivi simbol postojanja srpske pravoslavne zajednice i da je samo prisustvo hrama shvaćeno kao „nepravda“ koju treba „ispraviti“ njegovim uništenjem. U kontekstu u kojem je od 1999. godine uništeno ili oštećeno više od 150 pravoslavnih crkava i manastira, a desetine hiljada Srba proterano iz svojih domova, ovakvi pozivi ne mogu se smatrati bezazlenim niti ih je dozvoljeno ignorisati. Naprotiv – takve izjave direktno doprinose klimi u kojoj su novi napadi na svetinje sve izgledniji.

Iz perspektive međunarodnih standarda ljudskih prava, ovakve izjave predstavljaju otvoreno kršenje osnovnih garancija slobode veroispovesti, zaštite kulturne baštine i zabrane diskriminacije. Evropska konvencija o ljudskim pravima, Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina, kao i UNESCO-vi dokumenti o zaštiti kulturnog nasleđa, jasno obavezuju nadležne vlasti da štite verske objekte i da ne tolerišu bilo kakvo podsticanje na njihovo uništavanje. Čak i pravni i institucionalni okvir Kosova, uključujući mandat Ombudsmana, Nezavisne komisije za medije, Saveta za štampu i Kancelarije za dobro upravljanje, formalno zahteva sprečavanje govora mržnje i zaštitu verskih sloboda. Međutim, kontinuirani pozivi na rušenje Hrama Hrista Spasa, sada izrečeni i od strane pravnika koji deluje u javnosti, jasno pokazuju da je razlika između zakonskih obaveza i stvarne prakse i dalje ogromna.

Eparhija raško-prizrenska zato upućuje snažan apel kosovskim institucijama, strukovnim udruženjima advokata, civilnom sektoru i međunarodnoj zajednici da se odlučno i bez rezerve oglase povodom ovog najnovijeg primera govora mržnje. Ćutanje bi se moglo protumačiti kao prećutno ohrabrivanje ovakvih stavova, čime bi se dodatno ugrozila ne samo bezbednost Hrama Hrista Spasa, već i osnovni princip da sve verske zajednice na Kosovu i Metohiji moraju uživati jednaku zaštitu, poštovanje i sigurnost.

Eparhija ponovo naglašava da Hram Hrista Spasa u Prištini, kao zakonito upisan posed i osvećeno bogoslužbeno mesto Srpske pravoslavne crkve, mora biti zaštićen od svakog pokušaja rušenja ili nezakonitog oduzimanja. Verske slobode sveštenstva i vernika, kao i celokupno srpsko pravoslavno nasleđe na Kosovu i Metohiji, moraju biti jasno i delotvorno garantovani – kako pravno, tako i u praksi.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI