GUSLE PROTIV ZABORAVA: Zašto mladima moramo vratiti narodni ep

Danas, međutim, živimo u paradoksu: dok se agresivni, površni i često destruktivni sadržaji mladima nude kao normalni i poželjni, gusle i narodni ep se unapred odbacuju kao nešto „aut“, prevaziđeno i nepotrebno.

Paradoks savremenog doba: šta nudimo mladima

Iskustvo pokazuje da se, kada mladi, često na nagovor prijatelja ili profesora, prvi put zaista susretnu sa guslarskom pesmom, suoče sa iznenađujućim pitanjem: da li je moguće da je postojao ovakav čovek? Da li je moguće da smo ovoliko propatili pod okupacijama, da su se ljudi borili, stradali i na kraju dolazili do slobode?

U tom trenutku, pred njima se ne otvara samo pesma, već čitav jedan sistem vrednosti: čast, žrtva, sloboda, vernost i odgovornost prema zajednici.

Vrednosti koje su oblikovale narod, a koje danas nemaju gotovo nikakav prostor u obrazovanju i javnom životu.

Poraz sistema, a ne krivica omladine

Posebno zabrinjava podatak da veliki broj mladih nikada nije ni čuo za gusle, a da u pojedinim anketama srednjoškolskog uzrasta ne znaju ko je bio Miloš Obilić. To nije krivica omladine - to je poraz sistema.

Ako deci ne ponudimo priču o sopstvenom identitetu, neko drugi će im vrlo rado ponuditi tuđe i često isprazne uzore.

Narodni ep kao škola morala

Narodni ep i usmeno predanje nisu služili zabavi, već vaspitanju. Jedan od najsnažnijih primera tog predanja jeste stara narodna pesma „Kosovac Jovan“, koju je zabeležio Vuk Karadžić.

U njoj se ne opisuje samo mitski junak, već moralni ideal jednog naroda.

Kosovac Jovan - tihi čuvar zaveta

Kosovac Jovan je večni čuvar Kosova i Metohije kroz vekove. U narodnom verovanju, pojavljuje se svake godine, u tačno određen dan, kao podsetnik da zavet traje i onda kada izgleda da je sve izgubljeno.

Opisan je kao skrušeni, tihi starac, povučen i nenametljiv. Njegov konj je ramlje u tri noge, star i neugledan, simbol prividne slabosti i smirenja.

Preobražaj kao najveća pouka

Ali kada ustreba, kada je ugroženo srpstvo i kada je narod u opasnosti, Kosovac Jovan se preobražava u viteza bez premca i mane. Starac postaje ratnik, a neugledni konj borbena zver.

Ta pesma ne govori o sili radi sile, već o skromnosti, strpljenju, budnosti i spremnosti da se u presudnom trenutku stane u odbranu zajednice.

Svetli, ali retki primeri u praksi

Ipak, postoje svetli, ali izolovani primeri. Pojedini profesori i kulturni radnici, često na sopstvenu inicijativu, organizuju predavanja u kojima se istorija i tradicija približavaju deci na uzrastu primeren način.

Jedan takav primer je predavanje narodnog guslara Željka Čurovića na temu „Značaj Mojkovačke bitke u Prvom svetskom ratu“, prilagođeno školskom uzrastu. Deca su predavanje započela sa podsmehom, a završila sa oduševljenjem - sa osećajem da su deo velikog naroda i velike istorije.

Gusle nisu problem - zaborav jeste

Ova iskustva jasno pokazuju da problem nije u guslama, niti u narodnom epu. Problem je u tome što smo ih sistemski sklonili iz javnog prostora, iz obrazovanja i iz vaspitnog procesa.

Narodni ep nije bajka - on je kodeks ponašanja jednog naroda.

Apel institucijama: vreme je za odgovornost

Zato je krajnje vreme da se nadležne institucije ozbiljno pozabave pitanjem jačanja morala, identiteta i kulturnog samopouzdanja omladine.

Rešenje postoji - u obrazovnom sistemu, u programima od vrtića do srednjih škola, u tematskim časovima, radionicama i saradnji sa kulturnim stvaraocima.

Gusle nisu protiv savremenog sveta. One su protiv zaborava, a narod koji zaboravi svoje junake, vrlo lako prihvati tuđe idole.

Izvor: Pogled/Miroslav Zavidović

Bonus video:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI