"NAJHLADNIJA ZIMA U POSLEDNJIH 5 SEZONA" Oktobar oborio sve rekorde, a šta su zapadno-sibirske oscilacije koje prete Balkanu

Naglo zahlađenje početkom oktobra, kao i povratak zapadno-sibirske oscilacije, ukazuju na povratak pravih zimskih uslova koji nisu zabeleženi više od pola decenije.

Naglo zahladnjenje i pomama za ogrevom

Ove jeseni došlo je do iznenadne promene vremena — temperature su pale brže nego što su meteorolozi očekivali, što je u svega nekoliko dana izazvalo pravu pomamu za ogrevom širom zemlje.

Stručnjaci upozoravaju da je takva nagla promena samo uvod u ono što sledi -  dugu i oštru zimu koja bi, po svemu sudeći, mogla biti najhladnija u poslednjih pet sezona.

Povratak zapadno-sibirske oscilacije

Profesor Aleksandar Valjarević ističe da je nakon više od deset godina ponovo primećena zapadno-sibirska oscilacija, atmosferski fenomen koji donosi ekstremno hladne vazdušne mase iz pravca Rusije.
– To je upravo ono što smo imali 2016. godine. Kad kažemo „ruski uticaj“, to je to. Verujem da će snega biti u većoj količini nego prošle sezone i da nas čeka hladnija zima nego što smo imali u poslednjih pet godina – poručuje Valjarević.

Najhladniji početak oktobra u poslednjih 130 godina

Meteorolog Ivan Ristić dodaje da su septembar i početak oktobra 2025. godine bili najhladniji u novijoj istoriji.

– Imali smo najhladniji dan u Beogradu za poslednjih 130 godina. Trećeg oktobra temperatura nije prelazila šest stepeni tokom čitavog dana – istakao je Ristić, napominjući da je to jasan signal da nam predstoji oštra zima.

Zaključak: Zima koja će podsetiti na stare snežne sezone

Ako se predviđanja stručnjaka obistine, građani Srbije bi ove godine mogli da dočekaju pravu zimu kakve su bile nekada – sa obilnim snegom, dugim mrazevima i trajnim niskim temperaturama.

Stručnjaci savetuju građanima da na vreme obezbede ogrev i prilagode se hladnijim uslovima koji nam predstoje.

Osvrnuo se i na iznenađujuće količine snežnih padavina koje su pogodile Srbiju.

- Pao je sneg. To je čvrsta padavina, ona se taloži, stvara se snežni pokrivač, znači da nije bilo snega na našim planinama, bilo bi dosta budućih poplava, slušali bismo o tome. Koliko god godina da nam je nanosilo problem, tako kad vidim da dosta padavina ide baš ka nama, na Srbiju, i kad vidim da se to sneži, stanem i kažem "Joj, dobro je". Vi znate da krčimo te šume, više nema šta da zadrži, bila je suša, zemlja je tvrda, ne može uopšte da primi tu vodu.

Govorio je i o situaciji u regionu.

- Mislim da je u Bugarskoj slična situacija, nije padala kiša dva, tri meseca, neka prava kiša, ozbiljna. Zemlja se skoro stvrdnula, to je kao da je beton i to se sve sliva dole. Tako i u Grčkoj isto uvek ima problema.

Klisarić: Podvodni eksperimenti mogu biti problem

Klisarić je ukazala na problem podvodnih eksperimenata:

- Mi imamo problem o kome se ne priča, a to su zone eksperimenata koje su podvodne. Oni prave neku vrstu eksperimenta koja je čisto da procene situaciju šta bi bilo kad bi bilo. Imaju zonu ograničenog delovanja, ali kako može da bude zona ograničenog delovanja kada je voda u pitanju? Šta može da se desi sa tom količinom vode koja ispari? Ona odlazi u atmosferu i naravno proces se potpuno poremeti. Ako tolika voda ispari, šta će da se desi sa ogromnom površinom vode koja je ostala? Disbalans se napravi - kaže Klisarić.

Alo.rs/Kurir.rs

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI